Evropska komisija usvojila je 3. juna Paket o tehnološkoj suverenosti (Technological Sovereignty Package), ambiciozni paket mera kojim Unija zvanično objavljuje rat zavisnosti od stranih — pre svega američkih — tehnoloških giganata. Istovremno, u SAD kompanija USA Rare Earth dobija 1,6 milijardi dolara
Reč je o najsveobuhvatnijem pokušaju Evrope da preuzme kontrolu nad sopstvenom digitalnom infrastrukturom od uvođenja GDPR regulative.
Šta je u paketu?
Paket se sastoji od četiri stuba:
1. Cloud and AI Development Act (CADA) — Ključna mera paketa. Uvodi jedinstveni EU okvir za procenu suvereniteta u oblasti cloud i AI usluga i postavlja nove kriterijume za javnu nabavku u osetljivim sektorima — bankarstvu, energetici, zdravstvu i odbrani. Cilj je da se kapacitet evropskih podatkovnih centara utrostruči u narednih pet do sedam godina.
2. Chips Act 2.0 — Ažurirana verzija zakona o čipovima iz 2023. EU i dalje uvozi ogromne količine naprednih čipova iz Azije i SAD, pa novi zakon treba da ubrzava domaću proizvodnju i ojača lance snabdevanja.
3. EU Open Source Strategy — Strategija koja podstiče razvoj i korišćenje softvera otvorenog koda kako bi se smanjila zavisnost duž celokupnog tehnološkog lanca.
4. Strateški plan za digitalizaciju energetskog sektora — Mapa puta za primenu veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija u upravljanju evropskim energetskim mrežama.
Zašto sada?
Kontekst nije slučajan. Amazon Web Services, Microsoft Azure i Google Cloud trenutno drže oko 70 odsto evropskog tržišta cloud usluga. Pored dominacije tržišta, Brisel posebno zabrinjava američki Cloud Act — zakon koji omogućava američkim vlastima da zahtevaju pristup podacima pohranjenim na serverima američkih kompanija, čak i kada se ti serveri fizički nalaze u Evropi.
Napeti geopolitički odnosi između EU i SAD poslednjih godina, uz rastuće oslanjanje bolnica, energetskih mreža i državnih institucija na strane platforme, ubrzali su donošenje ovih mera.
Šta kažu zvaničnici?
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen bila je direktna:
„Ne možemo sebi priuštiti da zavisimo od drugih za tehnologije koje drže naše bolnice u pogonu, energetske mreže stabilnim i naše usluge bezbednim.”
Potpredsednica Komisije za tehnološki suverenitet Hena Virkunen, koja je paket i predstavila javnosti, naglasila je da je ovo istorijska prekretnica:
„Živimo u svetu u kom su geopolitika i tehnologija nerazdvojivi. Oni koji predvode tehnološke inovacije oblikovaće budućnost — a mi moramo osigurati da Evropa igra vodeću ulogu. Ovaj paket označava veliki zaokret u tome kako Evropa pristupa tehnološkom suverenitetu.“
Virkunen je posebno istakla da će američkim kompanijama biti strukturalno teško da dostignu najviše nivoe suvereniteta — upravo zbog Cloud Acta, koji im nalaže da američkim vlastima predaju podatke bez obzira na to gde su pohranjeni.
Šta ovo znači u praksi?
Za sada — ništa, bar ne odmah. Oba zakonodavna predloga, CADA i Chips Act 2.0, moraju proći kroz Evropski parlament i Savet EU pre nego što stupe na snagu, što je proces koji tipično traje više godina.
Ipak, signal koji Brisel šalje tržištu je jasan: kompanije koje žele dugoročno da posluju sa evropskim javnim sektorom u osetljivim oblastima moraće da se prilagode novim pravilima igre — ili da ustupe mesto evropskim alternativama.
Analitičari upozoravaju da oštar protekcionistički pristup može i nauditi Evropi. Keegan McBride iz Tony Blair Instituta ocenio je da je paket “važan korak”, ali dodao: “Potpuno povlačenje u pristup ‘Evropa na prvom mestu’ ostaviće kontinent slabijim.”
USA Rare Earth dobija 1,6 milijardi dolara
Za tehnološki suverenitet istovremeno se bore i na drugoj strani Atlantika. Američka kompanija za retke zemne elemente USA Rare Earth finalizovala je sporazume sa Ministarstvom trgovine Sjedinjenih Američkih Država, koji joj omogućavaju pristup finansiranju do 1,6 milijardi dolara (1,4 milijardi evra).
Reč je o programu CHIPS Act, koji je namenjen razvoju domaćeg lanca snabdevanja retkim zemnim elementima, prenosi Rojters.
Kompanija je saopštila da će sredstva biti iskorišćena za razvoj integrisanog sistema koji obuhvata eksploataciju, preradu i proizvodnju magneta od retkih zemnih elemenata u SAD.
Prema ranijim najavama američke administracije, finansijski paket vredan 1,6 milijardi dolara sastoji se od oko 277 miliona dolara bespovratnih federalnih sredstava i do 1,3 milijarde dolara kreditne podrške.
Investicija predstavlja deo strategije Vašingtona za jačanje domaće proizvodnje kritičnih minerala i smanjenje zavisnosti od Kine, koja ima dominantan položaj u globalnom lancu snabdevanja retkim zemnim elementima.
Ovi minerali imaju ključnu ulogu u proizvodnji poluprovodnika, električnih vozila, vetroelektrana, medicinske opreme i vojne tehnologije, zbog čega ih američke vlasti smatraju strateški važnim za ekonomsku i nacionalnu bezbednost.
