Evropska unija planira da proširi primenu trgovinskih zaštitnih mera kako bi zaštitila čitave industrijske sektore od, kako Brisel ocenjuje, "egzistencijalne pretnje" koju predstavlja uvoz iz Kine, izjavio je danas evropski komesar za industriju, Stefan Sežurne.
Sežurne je u intervjuu za „Fajnenšel tajms“ rekao da će Evropska unija sistematičnije koristiti uvozne kvote i carine, jer su evropske industrije poput hemijske, metalske i sektora čistih tehnologija "izložene riziku od uništenja" zbog, kako je naveo, nelojalne kineske konkurencije.
„Koristićemo zaštitne klauzule na širi način, za čitave sektore, a ne samo za pojedinačne kompanije ili određene sirovine“, rekao je Sežurne.
Prema njegovim rečima, cilj je manje fragmentisan pristup koji bi omogućio bržu reakciju i zaštitu čitavih industrijskih grana, pošto istrage koje traju osam ili devet meseci često ne uspevaju da spasu pogođeni sektor.
„Naš cilj nije prekid odnosa sa Kinom, već stvarno uravnoteženje trgovinskih odnosa i konkretne mere koje će to omogućiti“, naglasio je Sežurne.
On je naveo da dnevni trgovinski deficit Evropske unije sa Kinom trenutno iznosi milijardu evra, dok je, prema procenama, čak 29 miliona radnih mesta ugroženo zbog kineske prekomerne proizvodnje.
Sežurne je ocenio da Kina nije zavisna od Evrope ni u jednom sektoru u istoj meri kao što je Evropa zavisna od Kine, ali da Evropska unija može da iskoristi privlačnost svog jedinstvenog tržišta kao pregovaračku prednost.
Evropski komesar za industriju je upozorio da bi izostanak odlučnijeg odgovora Brisela na damping i državne subvencije mogao da izazove reakciju država članica, koje bi mogle samostalno da preuzmu kontrolu nad trgovinskom politikom.
„Za tri ili četiri godine zemlje bi mogle da kažu da ih Evropska unija nije zaštitila i da će same uvoditi zaštitne mere i kontrolu granica“, rekao je Sežurne.
On je dodao da bi takav scenario doveo do fragmentacije jedinstvenog evropskog tržišta i dodatnog slabljenja Evrope na međunarodnom planu.
Članice (uglavnom) saglasne
Prema njegovim rečima, među članicama EU postoji saglasnost da je zavisnost od Kine prevelika, ali pojedine zemlje, poput Španije i Nemačke, oklevaju da pošalju negativne političke signale Pekingu.
Sežurne je ocenio i da Svetska trgovinska organizacija trenutno nije sposobna da kratkoročno zaštiti interese Evrope.
„Svetska trgovinska organizacija više se ne doživljava kao kratkoročno rešenje, već kao dugoročan projekat koji mora postepeno da se gradi. Evropi je potreban zajednički odgovor, jer su države članice shvatile ograničenja bilateralnih razgovora“, rekao je Sežurne.
Zaštitne mere EU podrazumevaju uvođenje kvota na uvoz, uz dodatne carine na robu koja premaši dozvoljeni nivo.
Ove mere deo su šire strategije zaštite evropskog tržišta i industrije od jeftinih kineskih proizvoda o kojima će se razgovarati na posebnom sastanku posvećenom Kini, zakazanom za petak.
Istovremeno, pet država članica EU, među kojima je i Francuska, predložilo je razvoj posebnog "alata otpornosti", kojim bi mogle da budu uvedene dodatne kvote ili carine za dobavljače čiji uvoz premaši određeni prag koncentracije.
Pregovari o merama u trgovini čelikom
Kina pregovara sa Evropskom unijom u okviru Svetske trgovinske organizacije povodom novih ograničenja EU na bescarinski uvoz čelika, izjavio je danas portparol kineskog Ministarstva trgovine He Jadong.
On je ocenio da će nove mere Evropske unije uticati na bilateralnu trgovinu čelikom i stabilnost globalnih lanaca snabdevanja, preneo je Rojters.
"Kina se nada da će kroz pregovore biti postignuto obostrano korisno rešenje", rekao je He.
Evropska unija uvela je nova ograničenja na bescarinski uvoz čelika u okviru mera zaštite domaće industrije, usled pojačanog pritiska jeftinijeg uvoza i slabije tražnje na evropskom tržištu.
Evropska unija je još 2018. godine uvela zaštitne mere za uvoz čelika nakon što su Sjedinjene Američke Države pod administracijom predsednika Donalda Trampa uvele carine na čelik i aluminijum, što je dovelo do preusmeravanja viškova čelika ka evropskom tržištu, navodi Evropska komisija.
Kina je godinama među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima čelika, a trgovinske tenzije između Pekinga i Brisela dodatno su pojačane poslednjih godina zbog pitanja industrijskih subvencija i trgovinskih barijera, prenosi Rojters.
