Duga, kontroverzna, i veoma kompleksna operacija vraćanja imovine koju su nezakonito oduzele komunističke vlasti SFR Jugoslavije, u Srbiji se primiče završnoj fazi. Sa više od 95 odsto objekata, zemljišta i poslovnih prostora već vraćenih bivšim vlasnicima i njihovim naslednicima, praktično je posao okončan ali da se zaista „svira kraj“ i ovaj istorijski slučaj odloži u arhivu trebaće još neko, ne tako malo vreme, kažu za BizSrbija u Agenciji za restituciju.
„Naturalna restitucija, koja najviše zanima građane a podrazumeva fizičko vraćanje imovine, praktično je završena a preostalo je svega oko četiri do šest odsto rešenih slučajeva, uglavnom složenih predmeta koji zahtevaju više odluka. Ostalo je još malo poljoprivrednog zemljišta i neki predmeti prigradskog građevinskog zemljišta, ali ukupno gledano, nije to mnogo. Nema neki uticaj na čitavu stvar“, kaže direktor Agencije, Strahinja Sekulić.
Ono što bi zanimalo biznismene, aktuelne ili eventualno buduće, nije ni bio predmet ove operacije.
„Prvenstveno smo vraćali lokale, stanove, poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište. Preduzeća se inače nisu vraćala osim u nekim slučajevima, zavisno od režima, kada je neko preduzeće bilo u zakupu kod neke gradske uprave ili državne institucije. Vraćao se samo zanemarljiv deo od kapitala tog preduzeća“, naglašava Sekulić.
Eventualno ako se neki deo kapitala nalazio u okviru preduzeća koja su sada u stečaju to se rešavalo u saradnja sa Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika, koja je zadužena za stečajeve privrednih subjekat (osim banaka).
„Pre nekoliko godina uspostavili smo odličnu saradnju sa Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika. Razmena informacija je brza i problemi te vrste su bukvalno isparili“, kaže direktor.
Zaklјučno sa 25.11.2025. godine Agencija za restituciju je u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju usvajajućim odlukama (delimičnim rešenjima i rešenja o usvajanju) u naturalnom obliku vratila zakonskim naslednicima bivših vlasnika sledeću imovinu: 102.200 Ha polјoprivrednog zemlјišta, 784 Ha neizgrađenog građevinskog zemlјišta, 7.495 Ha šumskog zemlјišta, 5.412 poslovnih prostora, 1.260 stanova i 1.530 zgrada, što čini ukupno 8.202 objekata.
Najveći broj objekata i posebnih fizičkih delova objekata – stanova i poslovnih prostora vraćen je u Beogradu, koga slede Novi Sad i Niš a najveća površina polјoprivrednog zemlјišta vraćena je na području AP Vojvodine i to u opštinama Bačka Topola, Novi Bečej, Kikinda, Zrenjanin i Subotica, navode iz Agencije.
Sada samo pare i hartije
Proces restitucije je došao u fazu kada je najveći deo posla Agencije obeštećenje u novčanom obliku za imovinu koja se ne može fizički vratiti.
„Dominantan deo posla su obeštećenja, koja se realizuju preko Ministarstva finansija i putem davanja obveznica, tako da nema nekog posebnog pritiska. A taj posaoi je relativno brzo urađen jer tek od 2021. godine smo mogli da radimo obeštećenje, kada je dat koeficijent za obračun. I sad smo već pri kraju toga“, napominje Sekulić.
Za imovinu koja nije mogla biti vraćena u naturalnom obliku, a bili su ispunjeni svi ostali zakonom propisani uslovi, doneta su rešenja o obeštećenju. Zaklјučno sa 25.11.2025. godine doneto je 7.384 rešenja o obeštećenju. Ukupan iznos obeštećenja utvrđen ovim rešenjima iznosi 287.138.342 evra.
Sistem obeštećenja funkcioniše tako što korisnici restitucije dobijaju akontaciju u novcu od 10 odsto utvrđenog iznosa (ne više od 10.000 evra), dok se ostatak isplaćuje kroz državne obveznice sa rokom dospeća od pet, deset i dvanaest godina.
„Država Srbija redovno ispunjava preuzete obaveze i isplate se realizuju bez problema“, naglašava Sekulić.
U narednih pet godina očekuje se okončanje svih poslova vezanih za restituciju, uključujući i konačno dokumentovanje imovine. Agencija je do sada donela 70.846 odluka u građanskoj restituciji, dok paralelno radi i na crkvеnoj restituciji, koja se takođe nalazi u završnoj fazi.
Sekulić naglašava da je Srbija jedina zemlja koja je donela sveobuhvatan zakon o restituciji zasnovan na međunarodnim standardima, što je značajno doprinelo ugledu zemlje.
Procedura je složena i zahteva različita veštačenja, ali se sprovodi transparentno i u skladu sa zakonom, a svi složeni slučajevi rešavaju se kroz uobičajene pravne puteve – žalbe i tužbe.
„Kada je reč o dužini trajanja postupaka vraćanja imovine, ono što možemo istaći da ona pre svega zavisi od same kompleksnosti zahteva i obima imovine koji se potražuje, pa tako imamo zahteve u kojima počev od 2012. godine doneto i po nekoliko delimičnih rešenja i u kojima proces još uvek nije okončan. Reč je o izuzetno kompleksnim zahtevima sa vrlo obimnom dokumentacijom i velikom imovinom koja je oduzeta od bivših vlasnika. Ima nekih slučajeva gde mora da se donese po šest, sedam ili čak deset odluka u jednom predmetu. Ima nešto i što je po žalbama i po tužbama, ali i slučajeva gde se stranke same međusobno ne mogu da dogovore oko naslednih odnosa. S druge strane, manje kompleksni zahtevi, gde se na primer potražuje jedan poslovni prostor ili stan, rešavani su značajno brže, odmah po dostavlјanju potpune dokumentacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja. Po jednom takvom zahtevu, rešenje kojim je vraćena imovina doneto je 18.4.2012.godine, odnosno mesec i po dana nakon podnošenja zahteva“, naglašava Sekulić.
Postoje i zahtevi u kojima odluke još uvek nisu donete, najčešće je razlog nedostavlјanje celokupne potrebne dokumentacije neophodne za utvrđivanje potpunog činjeničnog stanja i osnovanosti zahteva.
Kompleksnost restitucije, koja se između ostalog ogleda i u velikom broju dokumenata koju je potrebno pribaviti od različitih državnih organa, te i da se često radi o dokumentaciji staroj i po više od 60 godina, neminovno utiče na dužinu samog procesa koji u nekim slučajevima traje više od 10 godina.
"Imajući u vidu ove činjenice Agencija za restituciju nastoji da obezbedi maksimalnu transparentnost u svom radu, te je omogućila strankama da se informišu o statusu svog predmeta bilo zakazivanjem razgovora sa obrađivačima predmeta bilo uvidom u elektronsku u bazu podataka“, zaključuje naš sagovornik.
Rešavanje obeštećenje nije i kraj posla za Agenciju
Proces obrade zahteva, čiji je prijem završen 2014. godine, je kako rekosmo pri kraju ali to nije i poslednje čime će se Agencija baviti. Posao će biti gotov tek kada se sve što se zahtevalo, odobrilo ili odbilo zavede u dokumentaciju, papirnu i digitalnu, i kao takvo bude dostupno narednim generacijama. One, nadamo se, neće imati razloga da krenu u slične adminstrativno-finansijske avanture.
Kako je počeo proces restitucije
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju 26. septembra 2011. godine, a zakon je stupio na snagu 6. oktobra 2011. godine. Ovim zakonom uređeni su uslovi, način i postupak vraćanja imovine koja je na teritoriji Srbije oduzeta primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih akata o podržavljenju posle 9. marta 1945. godine, a koja je preneta u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu.
Za sprovođenje postupka osnovana je Agencija za restituciju koja je počela sa radom do 1. januara 2012. godine, sa sedištem u Beogradu i područnim jedinicama u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Rok za podnošenje zahteva za restituciju bio je od 1. marta 2012. do 3. marta 2014. godine, u kojem periodu je primljeno nešto više od 70.000 zahteva. Donošenje ovog zakona bilo je jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Ko ima pravo na restituciju
Pravo na vraćanje oduzete imovine ili obeštećenje imaju bivši vlasnici – fizička lica koja su bila državljani Jugoslavije u momentu oduzimanja imovine, odnosno njihovi zakonski naslednici. Zakon se primenjuje i na strane državljane pod uslovom reciprociteta, kao i na imovinu čije je oduzimanje posledica Holokausta.
Vraćanje imovine obuhvata nepokretnosti koje su podržavljene – poljoprivredno i građevinsko zemljište, šume, stambene i poslovne zgrade, stanove i lokale, kao i pokretne stvari upisane u javni registar i kulturna dobra. Oduzeta imovina vraća se bivšem vlasniku u svojinu i državinu, a ako to nije moguće, bivši vlasnik ima pravo na obeštećenje.
Pravo na restituciju nemaju strani državljani koji su već obeštećeni po međunarodnom ugovoru ili pravu strane države, kao ni lica koja su bila pripadnici okupacionih snaga tokom Drugog svetskog rata. Za imovinu koja je konfiskovana, uslov za restituciju je da bivši vlasnik bude rehabilitovan u skladu sa posebnim zakonom.
