Aktuelna kriza na Bliskom istoku izazvala je nestašicu helijuma, koji i bez ratnih sukoba postaje sve oskudniji resurs, sa procenama da će potpuno nestati do 2090. godine. Problem je u tome što je ovaj element ključan za mnoge proizvode bez kojih danas ne možemo, a naučnici još nisu našli odgovarajuću zamenu koja bi imala jedinstvenu primenu. Iako je NASA najveći potrošač helijuma na svetu, taj element je toliko važan u medicinskim istraživanjima i bolnicama, da zdravstveni sektor čini više od trećine ukupne globalne potrošnje ovog gasa, piše magazin Biznis i finansije (B&F).
Nema boju, miris ni ukus, ali kada dođe do njegove nestašice posledice su vrlo vidljive. Na listi "šta sve trenutno fali“ usled krize na Bliskom istoku, nalazi se i helijum, gas nevidljiv ljudskom oku ali ključan za mnoge proizvode na koje se oslanjamo. Svemirska industrija koristi helijum za hlađenje satelitskih instrumenata, čišćenje raketnih motora i za protok raketnog goriva. Helijum je vitalan za proizvodnju poluprovodnika, sveprisutnih u današnjem svetu, od električnih automobila do pametnih telefona.
Helijum hladi superprovodne magnete koji se upotrebljavaju u akceleratorima čestica, ugrađuje se u sisteme magnetne rezonance (MRI) i nuklearne magnetne rezonance (NMR), omogućavajući biohemičarima da odrede strukturu složenih molekula. Ronioci na velikim dubinama oslanjaju se na helijum kako bi kontrolisali količine kiseonika i azota koje dobijaju iz svog aparata za disanje, jer to pomaže u izbegavanju dekompresione bolesti. Helijum se zbog svoje niske gustine koristi za punjenje meteoroloških balona, vazdušnih brodova i balona za zabave.
Međutim, ovaj gas ume da bude „nezgodan“ i da stvori mnogo glavobolja proizvođačima i korisnicima. Helijum nastaje radioaktivnim raspadom uranijuma i torijuma tokom milijardi godina u Zemljinoj kori. Zabrinjavajuće je to što kada se jednom ispuste u atmosferu, molekuli helijuma su toliko laki da izmiču Zemljinoj gravitaciji i zauvek se gube u svemiru. Pošto je potrebno mnogo više vremena da se obnove rezerve helijuma nego da se one iscrpe, helijum je neobnovljiv resurs.
Mada je helijum drugi najzastupljeniji element u prirodi posle vodonika, on je veoma redak i dostupan je samo ekstrakcijom iz podzemnih ležišta prirodnog gasa. Da bi njegovo vađenje bilo izvodljivo, mora postojati najmanje 0,3% helijuma po zapremini u rezervama prirodnog gasa koje se eksploatišu, što znači da su izvori koji su upotrebljivi prilično ograničeni. Nakon ekstrakcije, potrebno je da se helijum pretvori iz gasovitog u tečno stanje radi transporta i dalje upotrebe.
Gas osetljiv na ljudske postupke
Pored navedenih teškoća, problem sa helijumom je i u tome što su najveće količine koncentrisane u svega nekoliko država, pa te zemlje mogu da kontrolišu zalihe ovog gasa i upravljaju globalnim tržištem. Procenjuje se da u svetu postoji 31,3 milijarde kubnih metara helijuma koji se može obnoviti pod zemljom, prema izveštaju Geološkog zavoda SAD objavljenom početkom 2026. godine.
Katar je najveće nalazište sa 10,1 milijardu kubnih metara helijuma i proizveo je nešto više od trećine ovog gasa na svetkom tržištu prošle godine. Slede Sjedinjene Države sa 8,49 milijardi kubnih metara, Alžir ima 8,2 milijarde kubnih metara, a Rusija 6,8 milijardi kubnih metara helijuma. Obzirom na ovakav raspored, ovaj prirodni element je veoma osetljiv i na geopolitičke krize koje proizvode ljudi.
Tokom poslednje dve decenije, zabeležene su četiri velike nestašice helijuma na tržištu, posebno u periodu nakon 2022. godine, zbog prekida u radu postrojenja, ratova i rasta tražnje. Višestruki požari u Amurskom pogonu u Rusiji nakon izbijanja rata sa Ukrajinom i obustave rada zbog održavanja u pogonu američke kompanije Exxon Mobil, ozbiljno su zakočili proizvodnju i isporuku ovog gasa. Industrijska cena helijuma skoro se udvostručila, sa 7,57 dolara po kubnom metru 2019. godine na 14 dolara 2023. godine, dok je vrednost tečnog helijuma u rasutom stanju porasla sa nešto više od 2,8 milijardi dolara u 2022. na 4,39 milijardi dolara 2025. godine.
Aktuelna kriza na Bliskom istoku dovela je do nove nestašice helijuma, nakon iranskih raketnih napada na rafineriju Ras Laffan u Kataru, ključnog proizvođača prirodnog gasa u zemlji, pa time i helijuma. Posle napada, katarska državna kompanija Qatar Energy saopštila je da bi obnova postrojenja mogla trajati tri do pet godina i da će smanjiti izvoz helijuma za 14%.
Zdravlje u problemu
Uvek kada su velike krize, proizvođači nastoje da ih premoste većim zalihama sirovina koje su im neophodne, međutim, taj poslovni recept kod helijuma pada u vodu. Za čuvanje velikih količina sirovog helijuma mogu se koristiti podzemna postrojenja za strateške rezerve, ali u svetu postoje samo četiri takva privatna skladišta, tri u SAD i jedno u Nemačkoj. Većina skladišta tečnog helijuma ima rezervoare koji su dovoljni za najviše sedam dana proizvodnje, što je malo u poređenju sa proizvodnim kapacitetima i minorno u odnosu na potražnju.
Iako je najveći potrošač helijuma na svetu NASA, koja godišnje troši približno 20 miliona kubnih metara ovog gasa za raketni pogon, taj element je toliko važan u medicinskim istraživanjima i bolnicama, da zdravstveni sektor čini više od trećine njegove ukupne globalne potrošnje. Sa trenutnim cenama, istraživačka ustanova ili bolnica srednje veličine mora da izdvoji u proseku 20.000 dolara godišnje da bi obnovila svoje zalihe helijuma, a zbog dugoročnih posledica krize na Bliskom istoku taj iznos će gotovo sigurno rasti.
Još veći problem je kada helijuma nema, jer tada se prekidaju istraživanja u laboratorijama i dovodi u pitanje rad aparata za magnetnu rezonancu (MRI). Svakoj od ovih mašina je potrebno nešto manje od 2.000 litara tečnog helijuma za hlađenje njenih superprovodnih magneta.
Uprkos brojnim istraživanjima, naučnici nisu uspeli do sada da nađu zadovoljavajuću zamenu za ovaj prirodni element koja bi imala jedinstvenu namenu, već se primenjuju različite alternative zavisno od industrije. Tako se sve više koriste tečni azot ili razvijaju magneti „bez helijuma“ za MRI aparate, laboratorije prelaze na generatore vodonika ili azota kao noseće elemente, za zaštitu u zavarivanju upotrebljava se argon, a za podizanje vazdušnih brodova i balona vodonik.
Na putu ka izumiranju
Međutim, nijedna od ovih zamena nije idealna, pa se pribegava drugim rešenjima, poput regeneracije helijuma. Reč je o sistemima koji „hvataju“ helijum prvobitno emitovan u atmosferu, što bi, na primer, naučnim laboratorijama moglo da povrati oko 90% ovog elementa. Prema proračunima stručnjaka za nuklearnu magnetnu rezonantnu spektroskopiju (NMR) na Državnom univerzitetu Misisipija, takav sistem bi koštao nešto više od 300.000 dolara i trebalo bi da se isplati u roku od šest godina. Ali, izgradnja ovakvih sistema je veoma dugotrajna, složena i postoji opasnost od curenja i drugih kvarova.
Poslednjih godina, u istraživačkim institucijama i bolnicama pojavljuju se nove vrste MRI aparata, kojima je potrebno znatno manje helijuma. No, ovi skeneri su izuzetno skupi, a pritom imaju skoro dvostruko manju jačinu magnetnog polja u odnosu na aparate koji su u standardnoj upotrebi, što negativno utiče na brzinu i kvalitet skeniranja.
Naučnici procenjuju da će se potrošnja helijuma udvostručiti do 2035. godine, a sa ovakvom stopom iscrpljivanja, svet će se suočiti sa ozbiljnim nestašicama već 2043. godine. Ukoliko se ne nađu odgovarajuća rešenja, ovaj element bi mogao potpuno da „izumre“ do 2090. godine. Iako se istraživači ne slažu oko projektovanih stopa iscrpljivanja helijuma jer su velike potencijalne zalihe ovoga gasa poslednjih godina otkrivene u Tanzaniji i Kini, jasno je da on postaje sve oskudniji resurs.
