Nakon jučerašnjeg pada od 5%, cena nafte je danas ponovo u porastu, a evropski indeksi u minusu nakon što su novi američki udari u Iranu i tvrdnje zvaničnog Teherana da je gađao američku vazdušnu bazu podstakle zabrinutost oko rata na Bliskom istoku.
Prema podacima sa berzi u 9.30 sati, cena sirove amedričke nafte WTI je porasla za 2,52%, na 90,983 dolara, a evrospke nafte brent za 2,58%, na 96,673 dolara.
Dodatnu konfuziju na tržištima izazvali su kontradiktorni signali iz Vašingtona i Teherana. Iranski državni mediji preneli su da je Teheran spreman da obnovi komercijalni saobraćaj kroz Ormuski moreuz u roku od mesec dana od eventualnog sporazuma, dok je Bela kuća takve navode nazvala "potpunom izmišljotinom".
Panevropski indeks STOXX 600 pao je oko 0,5% na početku trgovanja, dok su u negativnoj teritoriji bili i londonski FTSE 100, nemački DAX i francuski CAC 40, prenosi CNBC.
Evropski fjučersi gasa za jun su se danas na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali po ceni od 46,5 evra za megavat-sat.
Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Foreks danas iznosi 1,16114 dolara.
Cena zlata je pala na 4.385,72 dolara za trojnu uncu, a cena pšenice porasla na 6,2655 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Investitori danas čekaju i objavu američkog PCE indeksa inflacije za april, pokazatelja koji Federalne rezerve smatraju ključnim za procenu inflatornih kretanja. Ekonomisti očekuju mesečni rast od 0,5% i godišnju inflaciju od 3,8%.
Američki berzanski indeks Dau Džons (Dow Jones) je na zatvaranju berzi u sredu porastao za 0,36 odsto na 50.644,28 poena, S&P 500 za 0,02 odsto na 7.520,36 poena, a Nasdak (Nasdaq) za 0,07 odsto na 26.674,74 poena.
Kratkotrajan pad
A koliko juće cene nafte na svetskim tržištima pale su za oko 5%, čime su se približile najnižem nivou u poslednjih pet sedmica. Barel brenta prodavao se po 96 dolara, a američke sirove nafte WTI na nivou od 89 dolara.
Optimizam na tržištu usledio je nakon izveštaja iranske državne televizije o navodnom nacrtu privremenog sporazuma o okončanju sukoba između Teherana i Vašingtona, iako je Bela kuća te navode odbacila kao "potpunu izmišljotinu", ali i informacija dav su neki tankeri već prošli tesnacem.
Moguće ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20% globalnih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa, moglo bi značajno da ublaži pritiske na svetsko energetsko tržište.
Ipak, ključna pitanja i dalje nisu rešena, uključujući pristup zamrznutoj iranskoj imovini i garancije za bezbedan prolaz brodova kroz moreuz.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da bi pregovori mogli da potraju još nekoliko dana, dok su iranski zvaničnici potvrdili nastavak indirektnih razgovora sa Vašingtonom.
Ormuski moreuz ostaje uglavnom zatvoren, mada su dva supertankera, koja nisu povezana sa Iranom, u utorak prvi put posle nedelju dana prošla kroz taj strateški pomorski pravac.
