Iako je ovo bila druga uzastopna godina sa visokim temperaturama i malom količinom padavina, najbolji prinosi su ostvareni u Sremu sa 61 tonom po hektaru, u Bačkoj 53 tone po hektaru, dok je u Banatu prinos bio 46 tona po hektaru.
Kompanija je organizovala tradicionalni seminar o šećernoj repi za svoje partnere i poljoprivredne proizvođače i tom prilikom predstavila rezultate.
„Klimatske promene donose sve neizvesnije uslove za proizvodnju većine ratarskih kultura. Od kraja maja do sredine jula poljoprivredni proizvođači suočili su se i sa ekstremnom sušom i tropskim talasima. Uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, šećerna repa se pokazala tolerantnijom od drugih ratarskih kultura i opravdala svoju titulu kraljice polja, pa se očekuje prosečan prinos od oko 54 tone po hektaru, sa sadržajem šećera od oko 16,5 odsto, što je na nivou petogodišnjeg proseka“, rekao je na seminaru direktor kompanije Sunoko, Slobodan Košutić.
U odnosu na prethodni period, kako kaže, ove godine je na većem delu površina primenjena puna agrotehnika i mere zaštite koje preporučuje njihov Istraživačko-razvojni centar.
„Zahvaljući tome su ostvareni izuzetni rezultati u ovako nepovoljnoj godini kada je reč o vremenskim uslovima. Fokusirani smo na širenje tehnologije kod svih proizvođača, a posebnu pažnju dajemo izboru parcele za gajenje šećerne repe i podršku uvođenju sistema za navodnjavanje, što će obezbediti stabilnost i dalji rast prinosa šećerne repe“, rekao je Košutić.
On je kazao da je zahvaljujući merama, u okviru tehnologije koju propagira njihov Istraživačko-razvojni centar, kvalitet sirovine ove godine bio neuporedivo bolji u odnosu na prethodne dve.
„Svi napori u postizanju veće produktivnosti proizvodnje šećerne repe i poboljšanju kvaliteta sirovine su od presudnog značaja kako bi se obezbedila konkurentnost industrije šećera, ne samo u regionu, već i u čitavoj Evropi, zbog izuzetno niskih cena šećera sa kojima se suočavamo već duži vremenski period“, istakao je Košutić.
Direktor Istraživačko-razvojnog centra Saša Rajačić je rekao da je Istraživačko-razvojni centar sa kolegama iz sirovinskog sektora nastavio rad na unapređenju i popularizaciji tehnologije proizvodnje šećerne repe.
„Dosadašnja znanja i postignuća su rezultat zajedničkog rada stručnjaka našeg centra i eksperata u određenim oblastima proizvodnje šećerne repe. Zajedno smo ih predstavili u Priručniku o gajenju šećerne repe koji je prezentovan na seminaru. U priručniku je predstavljena tehnologija za uspešnu proizvodnju šećerne repe, sa naglaskom na najbitnijim izazovima i njihovom rešavanju u savremenoj proizvodnji šećerne repe. Poseban deo priručnika čini deo o klimatskim promenama i stresu kod biljaka, kao i mogućim alatima za njihovo prevazilaženje“, naveo je Rajačić.
Na seminaru su predavanja održali eminentni stručnjaci u oblasti zaštite šećerne repe.
Doktor Goran Malidža, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, se osvrnuo na integralni pristup u zaštiti od korova, prezentujući nove pristupe što je posebno važno zbog sve većeg broja ukidanja aktivnih materija u zaštiti od korova.
Anja Milosavljević, šef službe laboratorija Istraživačko-razvojnog centra, govorila je o bolestima korena i lista šećerne repe, uz osvrt na najnovija istraživanja u ovoj oblasti.
U panel diskusiji su učestvovali i stručnjaci iz regiona i proizvođači šećerne repe koji su izneli svoja iskustva u borbi sa izazovima klimatskih promena.
Sunoko ostaje posvećen podršci poljoprivrednim proizvođačima i u narednoj godini, kako bi se dugoročno obezbedilo stabilno i sigurno snabdevanje srpskog tržišta šećerom, navedeno je u saopštenju.
