Rast industrijske proizvodnje u Evrozoni izgubio je zamah u maju, jer je potražnja za robom stagnirala, a poremećaji u lancu snabdevanja povezani sa ratom na Bliskom istoku podigli su troškove ulaganja na najviši nivo u poslednje četiri godine, pokazalo je istraživanje objavlјeno u ponedelјak.
„Iako su proizvođači evrozone prijavili rast četvrti mesec zaredom u maju, sektor pokazuje znake borbe pod teretom rastućih cena i poremećaja u snabdevanju koji proizilaze iz rata na Bliskom istoku“, rekao je Kris Vilijamson, glavni poslovni ekonomista u S&P Global Market Intelligence.
S&P globalni indeks PMI za proizvodnju u Evrozoni (INPMI=ECI), pao je na 51,6 u maju sa skoro četvorogodišnjeg maksimuma od 52,2 u aprilu, ali iznad preliminarne procene od 51,4, koje prenosi Rojters. Očitavanje iznad 50,0 ukazuje na rast fabričke aktivnosti.
Nove porudžbine su stagnirale u maju, što je oštar preokret u odnosu na april kada je potražnja, klјučni pokazatelј zdravlјa sektora, rasla najbržim tempom u poslednje četiri godine, jer su potrošači unapred kupovali. Izvozne porudžbine su opale, što je doprinelo padu ukupne potražnje.
Fabrička proizvodnja je nastavila da raste, ali najsporijim tempom od januara, a indeks proizvodnje je pao na najniži nivo u poslednja četiri meseca od 51,3 sa 52,3 u aprilu.
Zaposlenost je sada u padu već tri godine. Poverenje proizvođača u narednu godinu ostalo je pozitivno, ali ispod dugoročnog proseka.
Troškovi ponovo skaću
Što se tiče cena, troškovi ulaza su porasli najvećim tempom od maja 2022. godine, vođeni naglim rastom cena energije i sirovina. Firme su deo svog tereta prebacile na kupce povećavajući cene najbrže u poslednje tri i po godine.
„Fabrike moraju da prebace veće troškove na kupce, što će neizbežno povećati inflaciju u narednim mesecima. Međutim, potražnja je pogođena višim cenama, a u maju je došlo do zastoja u obimu porudžbina nakon tri uzastopna mesečna pobolјšanja“, dodao je Vilijamson.
Kašnjenja u lancu snabdevanja pogoršala su se do najvećeg nivoa od juna 2022. godine, što je dodatno povećalo pritisak na troškove. Donosioci politika suočavaju se sa teškim balansiranjem: anketa sugeriše da će želeti da obuzdaju ponovni rast inflacije, ali oslablјena potražnja znači da agresivno povećanje kamatnih stopa nosi rizike.
Evropska centralna banka će povećati svoju depozitnu kamatnu stopu ovog meseca i barem još jednom ove godine kako bi pokušala da spreči više cene energije da utiču na osnovnu inflaciju, prema većini ekonomista koje je anketirao Rojters u maju.
Očekuje se da je inflacija prošlog meseca dodatno porasla iznad cilјa ECB-a od 2%.
