Zlatne medalje na međunarodnim takmičenjima, problemi izvoza u Kinu i Ameriku, i cene koje na policama dostižu one vrhunskih viskija – sadašnjost je žestokog pića koje odavno nije dobro „samo za kućne slave“, kažu i proizvođači i inostrani stručnjaci.
U dugim redovima flaša sa prepoznatljivim svetskim markama viskija, džina, votke ili tekile, na rafovima specijalizovanih prodavnica u Beogradu sada već ima primetan broj boca sa etiketom na srpskom. Cene od 2.500 do 5.500 dinara po boci više nikoga ne iznenađuju, a edukovani i zahtevni znaju tačno šta traže.
Do pre samo desetak godina ovakva scena bila bi nezamisliva, i nikome ne bi palo na pamet da na flašu rakije stavi cenu koja uveliko nadilazi onu, recimo, standardnog „džoni vokera“. Srpska rakija, ali i rakija uopšte kao piće ovog regiona, prešla je dug put od domaće „brlje“ koja se pije na slavama i seoskim veselјima do luksuznog destilata koji osvaja međunarodna takmičenja i pokušava da osvaja tržišta od Kine do Amerike.
Upravo to je potvrđeno i na takmičenju CMB Spirits Selection - Brisel 2025, koje je ove godine održano u postojbini tekile i meskala – Meksiku, odakle se srpska „rakijaška delegacija“ vratila sa pregršt medalja. Kuda ide rakija i dokle može da dobaci, BizSrbija je razgovarala sa proizvođačima i stručnjacima za „žestinu“.
„Po mom mišljenju, rakija zaslužuje mnogo više pažnje nego što ima. Rekordni broj prijava za takmičenje pokazuje da je Srbija motor rasta ovog tržišta u svetu. Imate izuzetno kvalitetnu sirovinu, dobru tehnologiju i tradiciju… ali to nije dovoljno. Primer Meksika i tekile, koja je postala globalno piće u prethodnih dvadesetak godina, pokazuje šta bude kada se zajedno rade proizvođači, udruženja, komore i države. Rakija iz ovog regiona može to isto da postigne, jer kada jedan proizvođač ili brend nastupa sam to je marketing a kada ih je više to je „nasleđe“. A potrošači danas upravo to žele da okuse“, kaže Ulrih Nijs, direktor CMB Spirits Selection – Brisel.
Ovoga su se više svesni i premijum proizvođači u Srbiji.
„Konkurencija kod žestokih pića je u svetu veoma jaka i zato više moramo da se potrudimo. Mi sa zadovoljstvom konstatujemo da poslednjih nekoliko godina, kada se pojavio veći broj srpskih rakija u različitim kategorijama, da je to pomoglo međunarodnim žirijima da na pravi način ocene naše rakije ali i rakiju kao destilat uopšte. A to nisu takmišenja kao domaća, na kojima 'svako može da dobijae nagadu'. Mislimo da smo na dobrom putu i da smo sve prepoznatljiviji i na nivou svetskog tržišta“, kaže Ivan Bogdanović, vlasnik destilerije R.B. Global koja je proizvođač čuvene rakije „Stara sokolova“, koja slavi tri decenije postojanja.
Što se tiče odnosa cena i kvaliteta rakije - vrhunska rakija je skupo piće, ističe svaki proizvođač.
„Skupo je voće, skupo je gorivo, skupa je tehnologija, ambalaža… nema brzog rezultata. Mora da se proizvede, mora da se pusti, da se leži, da ostari rakija, da sazri, da doživi sekundarnu fermentaciju. Tako da je put od koncentrata do finalnog proizvoda dug, a samim tim i košta, i konzument mora da to zna“, ističe Bogdanović.
Izvoz je lak, samo u priči
Poneseni kvalitetom i sve učestalijim uspesima domaće rakije na svetskim sajamskim manifestacijama, u srpskoj javnosti ali i iz nekih nadležnih institucija, krenula je priča o velikim mogućnostima izvoza ovo domaćeg pića za ponos. A aspiracije su velike, od Amerike do Kine.
„U principu, rakija je veoma specifična priča. Svet još ne poznaje dovoljno našu rakiju u odnosu na viski ili tekilu, koji su globalno poznati. Kina je potencijalno izuzetno veliko tržište, ali tamo mora strašno mnogo da se radi. Na većini drugih tržišta logičan prvi korak je naša dijaspora, koja praktično stvara prvu bazu - naši ljudi koji žive tamo, prijatelji, Amerikanci, Nemci, Kanađani, Australijanci. To je neki, da kažem, prirodan put. U Kini nema naših ljudi, ali ima mnogo konzumenata pa je svakako interesantno tržište. Ali to je i tržište koje je potpuno drugačije od ostatka sveta, ima svoj internet, svoja pravila od promocije nadalje, svoje navike. Pre dve godine, kada smo ušli u Kinu pitali su samo 'šta imaš najbolje' i 'koje su količine' a danas sve više pitaju i za cenu. A poslati nešto za Kinu nije jeftino“, upozorava Bogdanović.
Problem logistike i cene nečeg što je u startu skupo, kao što je alkoholni destilat od voća, dobro je poznat svakome ko je pokušao da izveze rakiju na drugo globalno prestižno tržište – SAD.
„Rakija je skupa u Americi. I pre ovih najavljenih carina koje Tramp uvodim, rakija je tamo bila duplo skuplja od viskija. Ali tamo imate srpsku i delom evropsku dijasporu koja zna šta je dobra rakija i spremna je da plati tu cenu. A polako i Amerikanci postaju sve informisaniji“, napominje naš sagovornik.
U Srbiji, rakija je na vrhuncu
Zbog teške prođe na velikim tržištima SAD i Kine, srpskim destilerima ostaje dobra stara Evrope, gde se rakija poznaje, pre svega jer je to piće „domaće“ i u Nemačkoj i Češkoj (da ne pominjemo francuski kalvados). Tim pre što na domaćem tržištu postaje veoma tesno.
„Domaće tržište je, ja bih rekao, već doživelo neki svoj maksimum, i po kvalitetu i po obimu . Sada kupci znaju da prepoznaju i pravu „dunju“ - za razliku od pre deset godina - i pravu „krušku“, i pravu „kajsiju“, i da je razlikuju od ovih nekih veštačkih rakija koje mogu isprva da ostave jak utisak. Međutim, obrazovan kupac više se ne može zavarati od strane ovih proizvođača, tako da je to jedna dobra stvar. Ali, ipak, sada možemo da se širimo samo izvozom jer rakija je skupo piće zbog skupe sirovine i skupe proizvodnje i ako vidite rakiju za hiljadu dinara, znajte da nije prirodna“, zaključuje Bogdanović.
Na ovom misiji da svetu predstave rakiju kao božanski nektar rame uz rame sa konjakom, armanjakom, singl malt viskijem ili tekilom, srpskim destilerima je ova godina bila problematična i zbog loše i skupe sirovine a neće biti ništa lakše u 2026. godini. Naprotiv.
„Sledeća godina će biti veoma teška. Tražnja za alkoholnim pićima globalno usporava, kupci su sve izbirljiviji a stižu i nove generacije koje traže nešto drugačije ili potpuno drugo a treba iz zadovoljiti u sve složenijim trgovinskim ali i proizvodnim uslovima koje diktiraju pravila održivosti, klimatski problemi sa sirovinama, skuplja ambalaža , skuplja energija… Meksiko je spreman, uložili su milione evra u novo piće od agave „rasilja“ (raicilla). .Ovo će biti pravi ’test na otpornost’ za proizvođače i oni u Srbiji bi trebalo da se spreme takođe“, naglašava Ulrih Nijs iz CMB Spirits Selection – Brisel.
I pored svega, izvoz raste
Prema procenama iz Privredne komore Srbije, sa količinom rakije za sopstvene potrebe u domaćinstvima, ukupna proizvodnja rakije u Srbiji je oko 50 miliona litara godišnje. Najzastupljenija je voćna rakija od šljive koja učestvuje sa oko 65%, dok slede rakija od kruške sa 10-12%, od dunje sa 6% do 8%, od grožđa sa 7%, dok rakija od kajsije čini 5%, a ostale voćne rakije 3% do 5%.
U PKS ističu i da broj registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića konstantno raste iz godine u godinu i u 2018. u registar je bilo upisano oko 530 proizvođača, a na dan 31. decembar 2024. bilo je upisano 1.132 privrednih društava.
Izvoz rakija od voća beleži konstantan rast - u 2024. je dostigao je 15,7 miliona evra, a za prvih devet meseci ove godine 10,7 miliona, što je rast od 13,7% u uporedivom periodu.
