Američka tehnološka kompanija Meta objavila je da je njen prihod u prvom kvartalu 2026. porastao za 33 odsto međugodišnje na 56,3 milijarde dolara, iznad očekivanja analitičara, ali su akcije pale čak za sedam odsto zbog straha od najavljenih ogromnih ulaganja u AI bez jasnog plana monetizacije.
Kvartalna neto dobit firme Meta je iznosila je 26,8 milijardi dolara ili 10,44 dolara po akciji, znatno više u odnosu na 16,6 milijardi dolara i 6,43 dolara po akciji godinu dana ranije.
Kompanija je saopštila da očekuje kapitalne izdatke u rasponu od 125 do 145 milijardi dolara za celu godinu, što je iznad prethodnih procena i očekivanja analitičara, prenosi Blumberg.
Povećanje troškova povezano je sa razvojem AI infrastrukture, ali i rastom cena komponenti i izgradnjom data centara.
Izvršni direktor Mark Zakerberg poručio je da kompanija ima poverenje u svoju AI strategiju, ali je priznao da još ne postoji precizan plan monetizacije svih proizvoda koji su u razvoju.
Analitičari upozoravaju da ovakav nivo potrošnje povećava rizik, posebno jer Metini AI proizvodi još uvek zaostaju za vodećim konkurentima po angažovanju korisnika i tržišnom uticaju.
Uprkos odličnim finansijskim rezultatima, broj dnevno aktivnih korisnika (DAP) blago je pao na kvartalnom nivou na 3,56 milijardi, što je prvi pad ovog pokazatelja.
Meta je navela da su uzrok geopolitički faktori, uključujući ograničenja pristupa internetu u pojedinim zemljama.
Kompanija pokušava da ublaži troškove kroz smanjenje broja zaposlenih i optimizaciju poslovanja, uključujući planirana otpuštanja hiljada radnika tokom godine.
U širem kontekstu, i druge tehnološke kompanije povećavaju ulaganja u AI, ali za razliku od Mete, konkurentski Alfabet je uspeo da ohrabri investitore zahvaljujući boljim rezultatima i jasnijem putu ka monetizaciji, što dodatno naglašava razliku u tržišnoj percepciji.
