Srbija neće imati problem sa proizvodnjom pšenice, već sa njenim kvalitetom, jer su poljoprivrednici koristili ''tavansko seme'', zbog čega će i pekarski proizvodi biti upitnog kvaliteta, rekao je danas agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Galetin je rekao je da bi pšenici najviše odgovarao snežni pokrivač, jer bi je štitio od niskih temperatura i obezbedio dovoljnu količinu vlage.
„Polovina površina zasejana je nesertifikovanim semenom, što će se odraziti na prinos, ali što je još važnije, na kvalitet pšenice. Nećemo imati problem sa zadovoljenjem domaćih potreba, jer je pšenica zasejana na oko 620.000 hektara i, u normalnim okolnostima, imaćemo čak i dvostruko veći prinos od domaćih potreba“, rekao je Galetin za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Prema njegovim rečima, otvara se pitanje odnosa prema zemljišnom resursu, jer se korišćenjem nesertifikovanog semena postiže od 10 do 15 odsto manji prinos, žrtvuju se površine, a kvalitet je slabiji, upitan i često ne zadovoljava kriterijume za ljudsku ishranu.
„Genetičari rade na tome da imamo što više sorti, trenutno ih je oko 70, koje su otpornije na različite klimatske uslove. Ipak, borimo se sa elementarnim problemom: da sejemo sertifikovano seme, a ne ’tavansku’ pšenicu. Neracionalno i neodgovorno koristimo oko 300.000 hektara zemljišta“, napomenuo je Galetin.
Na pitanje da li će doći do poskupljenja u pekarskoj industriji, Galetin je rekao da to ne očekuje i upozorio da pšenica sve više konkuriše kukuruzu kao komponenta stočne hrane, umesto da se koristi za ljudsku ishranu.
„Odgovor je jednostavan: puna primena agrotehnike i korišćenje sertifikovanog semena pšenice. Poražavajuće je da u 21. veku koristimo metode naših predaka i sejemo tavansko seme. Otvara se i pitanje kapaciteta domaćih semenskih kuća: da li su poljoprivrednici bili prinuđeni da koriste nesertifikovano seme“, zaključio je Galetin.
Rod od 3,6 miliona tona
Prema podacima zvanične statistike iz jula 2025. godine, žetva pšenice u Srbiji obavljena je na 607.075 hektara a s prosečnim prinosom od 5,9 tona po hektaru, ukupno je dobijeno 3,6 miliona tona (+24%).
Prošle sezone (jul 2024-jun 2025) izvezeno je 1,15 miliona tona pšenice, ukupne vrednosti 239 miliona evra. Srbija svoju pšenicu zbog nestandardnog i nepostojanog kvaliteta glavnom izvozi kao stočnu hranu.
Istovremeno, kao brašno je izvezeno 189.152 tone, ukupne vrednosti 53 miliona evra.
