Svi oni koji očekuju da će dvonedeljno primirje u ratu, kakvo je dogovoreno između Irana i SAD, rešiti energetsku krizu u svetu grdno se varaju jer toliko vremena nije dovoljno ni da svi teretni brodovi „zaglavljeni“ u Persijskom zalivu iz njega izađu, a kamoli da po naftu, gorivo i đubriva dođu novi.
Brodske kompanije u Evropi, Aziji i Bliskom istoku pokušavaju da shvate uslove primirja postignutog između SAD i Irana, a svoje brodove su stavili u stanje pripravnosti, piše Blumberg.
Trenutno je samo više od 800 brodova i dalje "zarobljeno" u Persijskom zalivu, budući da je Ormuski moreuz pod strogom iranskom kontrolom od kraja februara zatvoren za nesmetanu komercijalnu plovidbu. A tu su i drugi brodovi…
Da se situacija normalizuje biće potrebno mnogo vremena jer kroz Ormuski prolaz, kroz koji brodu treba nekoliko sati da prođe, u normalno vreme pre rata prolazilo je ukupno manje od 140 brodova (ne samo tankera) dnevno.
Iran tvrdi da je pristao na dve nedelje sigurnog prolaza u koordinaciji sa svojim oružanim snagama i unutar "tehničkih ograničenja", dok je predsednik SAD Donald Tramp najavio "potpuno, neposredno i bezbedno otvaranje".
Portparol kompanije AP Moler-Mersk A/S rekao je da primirje može da stvori tranzitne mogućnosti, ali još uvek ne pruža potpunu pomorsku bezbednost i vlasnici brodova moraju da shvate sve potencijalne uslove koji su s tim povezani.
Brodovlasnici žure da shvate detalje primirja koje bi moglo privremeno da deblokira moreuz i, barem u teoriji, omogući izlaz za više od 800 plovila zarobljenih u Persijskom zalivu.
Brodovi koji prevoze energente čine veliki deo flote koja je zaglavljena u zalivu, pokazuju podaci obavještajne firme Kpler - trenutno je tu 426 tankera koji prevoze sirovu naftu i čista goriva, plus 34 broda za tečni naftni gas i 19 brodova za tečni prirodni gas, a ostatak prevozi suvu robu, poput poljoprivrednih ili metalnih proizvoda, ili kontejnera.
Taj vitalni plovni put je praktično zatvoren otkako su američki i izraelski napadi krajem februara naveli Iran da pojača kontrolu, što je izazvalo neviđeni krizu u snabdevanju energijom.
Berlin upozorava Nemce: Neće skoro jeftino gorivo
Da se energetska kriza neće brzo smiriti upozorava svoje građane i Vlada Nemačke, koja je saopštila danas da cene goriva u zemlji neće brzo pasti uprkos dvonedeljnom primirju na Bliskom istoku.
Zamenik portparola vlade Sebastijan Hile izjavio je da, iako je primirje dobra vest, treba biti realan u očekivanjima, prenosi Viršaftsvohe.
"Još uvek smo daleko od sporazuma, a značajni zastoji su uvek mogući", poručio je on.
Kako je naveo, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza će potrajati i neće dovesti do trenutnog povratka na status kvo pre 28. februara, kada su počeli napadi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran.
Prema proceni vlade u Berlinu, kada brodovi ponovo prođu kroz Ormuz, potrebno je još tri do šest nedelja da roba stigne do Evrope i da se dodatne količine fizički pojave na tržištu.
Hile je zaključio da zbog toga ne treba očekivati značajan pad cena goriva u Nemačkoj u kratkom roku.
Zna se samo da neće biti "rutinski"
Ipak, ključni detalji sporazuma ostaju neizvesni. Tokijska kompanija Nipon Jusen Kabušiki Kaiša, ujedno i jedna od najvećih svetskih brodarskih kompanija, saopštila je da pažljivo prati situaciju.
Blumberg navodi da su brodovi svih vrsta viđeni jutros grupisane sa obe strane Ormuza, oko Dubaija u Persijskom zalivu i Hor Fakana u Omanskom zalivu.
U proteklih šest nedelja, saobraćaj kroz jednu od najprometnijih energetskih magistrala na svetu se smanjio na svega pet brodova dnevno.
Vanredna profesorka na Institutu za odbranu i bezbednost Univerziteta Zapadne Australije Dženifer Parker rekla je da globalni brodski tokovi ne mogu ponovo da se pokrenu u roku od 24 sata.
„Vlasnici tankera, osiguravajuća društva i posade moraju da veruju da se rizik zapravo smanjio, a ne samo zaustavio“, ocenila je ona.
Šef Odeljenja za pomorske poslove u Aziji u osiguravajućoj kući Vilis Tauers, Luis Hart rekao je da su planovi za prekid vatre neophodan korak, ali samo početni.
„Čak i u okviru dve nedelje očekujemo da će se aktivnosti ponovo pokrenuti na odmeren način, a ne odjednom“, rekao je on.
Bivši savetnik američke obaveštajne službe majkl Predžent rekao je da je dobro videti da tržište reaguje onako kako reaguje, ali da je danas tek prvi dan privremenog primirja.
„Verovatno ćemo videti režim kako kontroliše ko se kreće, ko je za šta optužen, a kome je to uskraćeno“, rekao je on.
