Prema izvorima iz pomorske industrije koje navodi britanski Gardijan, komercijalni brodovi su već počeli da izbegavaju iranske vode oko moreuza a američki državni sekretar Rubio pozvao Kinu da spreči Iran u zatvaranju tesnaca.
Da odluku nije lako doneti pokazuje podatak da se ona tiče celog sveta, a ne samo zaraćenih strana Izraela (uz podršku SAD i EU) i Irana. Kroz moreuz na između Persijskog i Omanskog zaliva je 2024. godine dnevno prolazilo oko 20 miliona barela sirove nafte, što je oko 20% svetske potrošnje.
Prema procenama Goldman Saksa (Sachs) i konsultantske firme Rapidan enerdži, cene nafte bi mogle da sa sadašnjih 75 skoče na više od 100 dolara po barelu ukoliko dođe do dužeg zatvaranja moreuza.
„Po našem mišljenju, Iran bi mogao da ometa brodski saobraćaj kroz Ormuz znatno duže nego što tržište misli“, rekao je Bob Meknali, osnivač Rapidana i bivši energetski savetnik predsednika Džordža V. Buša.
Prekid pomorskog saobraćaja mogao bi da potraje nedeljama ili čak mesecima, dodao je Meknali, dok tržište veruje da bi mornarica SAD rešila situaciju za nekoliko sati ili dana.
S druge strane, analitičari JP Morgana smatraju da je rizik od zatvaranja nizak, jer bi SAD takav potez mogle tumačiti kao objavu rata a i Iran izvozi svoju naftu tom rutom.
Iran je treći po veličini proizvođač nafte u OPEK, sa 3,3 miliona barela dnevno. U maju je izvezao 1,84 miliona barela dnevno, od čega je većina otišla u Kinu, prema podacima kompanije Kpler. Oko polovina kineskog uvoza nafte morskim putem dolazi iz Persijskog zaliva.
I to je nešto na šta moraju da misle i Iranci jer, kako je istakao Rubio za FoxNews, "Takav potez bi mnogo više pogodio ekonomije drugih zemalja nego našu… Bio bi to, po mom mišljenju, ogroman akt eskalacije koji bi zahtevao odgovor – ne samo od nas, već i od drugih“.
Tesnac crnog zlata…
Ormuški moreuz leži između Irana i Omana, i povezuje Persijski zaliv na severu sa Omanskim zalivom na jugu i sa Arapskim morem. Širok je 33 kilometra na najužem delu, a pomorske rute za brodove široke su samo po tri kilometra u oba pravca.
Članice organizacije OPEC - Saudijska Arabija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Irak - izvoze najveći deo svoje sirove nafte putem ovog moreuza, mahom u Aziju.
Emirati i Saudijska Arabija nastojali su da pronađu druge rute kako bi zaobišli Ormuski moreuz, navodi Rojters.
Neiskorišćeni kapaciteti postojećih naftovoda Emirata i Saudijske Arabije od oko 2,6 miliona barela dnevno mogli bi da budu na raspolaganju kako bi se izbegao moreuz, objavila je u junu prošle godine američka administracija za energetske informacije, navodi Rojters.
Katar, jedan od vodećih svetskih izvoznika tečnog prirodnog gasa, skoro sav gas prevozi putem Ormuskog moreuza.
Arapski proizvođači nafte, predvođeni Saudijskom Arabijom, 1973. godine su uveli naftni embargo zapadnim zemljama koje su podržavale Izrael u ratu sa Egiptom i to je izazvalo poznatu "Naftnu krizu" koja je uzdrmala Evropu.
Dok su u to vreme zapadne zemlje bile glavni kupci sirove nafte arapskih proizvođača, sada je to Azija. SAD su u poslednje dve decenije više nego udvostručile proizvodnju naftnih derivata, tako da su od jednog od najvećih svetskih uvoznika postale jedan od glavnih izvoznika, navodi Rojters.
… i igralište velikih sila
Tokom iransko-iračkog rata od 1980. do 1988. dve strane su nastojale da ometu uzajamni izvoz nafte u takozvanom “Tankerskom ratu”, podseća CNBC.
U julu 1988. sa američkog ratnog broda oboren je iranski putnički avion u kojem je poginulo svih 290 putnika i članova posade, za šta je Vašington naveo da je u pitanju nesreća, dok je Teheran tvrdio da je reč o namernom napadu.
U januaru 2012. Iran je zapretio da će blokirati moreuz kao znak odmazde za američke i evropske sankcije.
U maju 2019., četiri broda, uključujući dva saudijska tankera, napadnuta su kod obale Emirata, nedaleko od moreuza.
Pored toga, iranske snage zaplenile su ukupno tri plovila, 2023. i 2024, takođe u blizini moreuza, a neke od tih akcija usledile su nakon što su SAD oduzele tankere povezane sa Iranom, podsetio je Rojters.