Sektor MSP širom Evrope suočava sa sve ozbiljnijim problemima koje bi svi mogli da osetimo jer postoji povezanost Srbije i naših kompanija sa drugim zemljama, kaže vlasnik konsultantskih firmi u Holandiji i Srbiji i stručnjak za mala i srednja preduzeća, Đorđe Petrović.
On je naveo da je značaj malih i srednjih preduzeća u Srbiji veliki jer čine 99% svih firmi i stvaraju 60% BDP-a.
Petrović je naglasio da ljudi često nemaju predstavu koliko mala i srednja preduzeća doprinose privredi i naveo da su ona stub ekonomije.
„I to nije samo u Srbiji, to je generalno govoreći tako. Više od 60% firmi na nivou Evropske unije su porodični biznisi. Kod nas je ovde to i veći broj“, rekao je Petrović za RTS i dodao da mislim da je većina naše populacije ubeđena da su korporacije te koje drže privredu, ali da to baš nije tako.
Statistika pokazuje da mala i srednja preduzeća čine čak 99% svih firmi u Srbiji. Kako je naveo, velika preduzeća su tek mali deo tržišta - 1%.
Mala i srednja preduzeća zapošljavaju oko dve trećine radnika u privredi - mikro firme oko 30%, male oko 17% i srednje oko 19%. U velikim kompanijama radi preostalih 35% zaposlenih.
Pored toga, mala i srednja preduzeća stvaraju skoro 60% BDP-a.
Prema analizi koja obuhvata 17 zemalja Evropske unije, mala i srednja preduzeća širom Evrope suočavaju se sa sve ozbiljnijim problemima. Sve više firmi bankrotira u Grčkoj. Slede Irska i Holandija, sa više od trećine bankrotstava nego godinu dana ranije.
Samo tokom 2024. godine više od 65.000 malih i srednjih preduzeća u Italiji je zatvoreno. Razlozi su visoki troškovi energije, inflacija, rast kamatnih stopa, otežan pristup kreditima i veoma visoko oporezivanje koje u Italiji prelazi 43%.
I u Nemačkoj iz meseca u mesec sve je više stečajeva, a u prošloj godini oko 24.000 kompanija, uglavnom malih i srednjih preduzeća, podnelo je zahtev za proglašenje nesolventnosti.
To su firme iz oblasti ugostiteljstva, transporta i građevinarstva, ali i brojni startapi.
Nemački privrednici smatraju da im najviše u poslovanju smetaju visoki porezi i potom visoke cene energenata, ali i preglomazna i prekomplikovana birokratija.
Ni najveće evropske ekonomije nisu pošteđene - u Nemačkoj je zabeležen rast od 22,5%, u Francuskoj 17, a u Italiji gotovo 9%.
Petrović je istakao da bi to moglo da utiče i na Srbiju jer postoji povezanost naše zemlje i naših kompanija sa drugim zemljama.
„Preduzetnici kod nas su uglavnom naviknuti na teške uslove i mislim da smo dosta snalažljivi u odnosu na ove zemlje koje već dugo imaju neki prosperitet i uređene sisteme, ali svakako je ovo nešto što treba da nas brine, jer i naše kompanije će osetiti na ovaj ili onaj način“, naveo je Petrović.
Poreske olakšice, subvencije...
Kada je reč o tome šta država može da učini da bi pomogla malim i srednjim preduzećima da ovaj talas ne pređe u Srbiju ili ako se već prelije da ga što slabije osetimo, Petrović kaže da su preduzetnički problemi manje-više svuda isti.
„Tako da svakako i poreske olakšice i subvencije su nešto što bi naša država mogla da uradi. Postoji tu još dosta koraka“, rekao je Petrović.
On je naglasio i da bi taj talas problema svi mogli da osetimo, jer veliki deo vrednosti kreiraju upravo mala i srednja preduzeća, ali i da veliki broj zaposlenih u njima radi.
„Ako dođe do loše ekonomije u tim malim i srednjim preduzećima, oni će u nekom trenutku krenuti da otpuštaju radnike. I onda, kao što smo videli sve je ovde povezano, tako da bez obzira da li vi imate ili nemate svoj privatan biznis na ovaj ili na onaj način će to uticati na vas“, zaključio je Petrović.
