Početak žetve ječma i skori dolazak pšenice novog roda obeležavaju period pojačane neizvesnosti na tržištu žitarica. Pad cena kukuruza, slaba trgovina sojom i geopolitička dešavanja dodatno utiču na očekivanja proizvođača i trgovaca, ocenili su za RTS broker Branislav Jorgić i v. d. direktora Produktne berze u Novom Sadu Vlado Kovačević.
Počela je žetva ječma. Uskoro stiže i pšenica novog roda. Prodaja soje gotovo stoji zbog razlike između očekivanja prodavaca i kupaca. Berza beleži pad cena kukuruza i oprez na tržištu pšenice. Da li je to samo sezonsko zatišje ili signal većih promena?
Broker Branislav Jorgić je rekao u Jutarnjem programu RTS-a da su usevi u Srbiji trenutno u dobrom stanju i da se očekuje dobar rod pšenice, dok su kukuruz i suncokret takođe dobro započeli vegetaciju. Za soju je, kaže, još rano davati procene jer će konačni rezultati zavisiti od vremenskih uslova tokom leta.
Prema njegovim rečima, sukobi na Bliskom istoku uticali su na rast cena nafte i mineralnih đubriva, ali posledice po domaće proizvođače nisu bile dramatične jer su mnogi repromaterijal nabavili pre poskupljenja. Upozorio je da bi veći problemi mogli da se pojave u narednoj proizvodnoj sezoni ukoliko dođe do novih komplikacija na svetskom tržištu.
Govoreći o kukuruzu, v. d. direktora Produktne berze u Novom Sadu Vlado Kovačević naglasio je da je domaće tržište snažno povezano sa globalnim kretanjima i da cena u velikoj meri prati svetske trendove. Dodao je da je kukuruz trenutno pod pritiskom nižih cena, ali da se, ukoliko ne bude ekstremnih suša i visokih temperatura, očekuje dobar prinos.
Uticaj i svetskih i lokalnih faktora
Osvrnuo se i na problem aflatoksina, koji poslednjih godina predstavlja jedan od većih izazova u proizvodnji kukuruza.
"To je toksin koji naprosto kada pređe određenu granicu kukuruz se ne može koristiti uopšte. Znači, nije pitanje čak ni cene, nego da li uopšte može da se proda", upozorio je Kovačević.
Kada je reč o pšenici, Jorgić je naveo da će cenu novog roda odrediti kombinacija svetskih i lokalnih faktora, pre svega stanje proizvodnje u drugim zemljama, ali i količine koje budu požnjevene u Srbiji. Podsetio je da su mnogi proizvođači poslednjih godina povećali površine pod pšenicom zbog loših iskustava sa kukuruzom u uslovima suše.
Kada je pravo vreme za prodaju roda
Na pitanje da li rod treba prodati odmah ili čekati povoljniji trenutak, Jorgić je ocenio da ne postoji univerzalan recept. Kao najracionalniji pristup naveo je podelu rizika.
"Moja preporuka je uvek bila proizvođačima, tim srednjima, da deo odmah prodaju, da uzmu pare, a u budućnosti da onda eventualno špekulišu i da naprave dodatnu zaradu ako cena bude išla u njihovu korist", rekao je Jorgić.
Sličan stav izneo je i Kovačević, ukazujući da su nekadašnja pravila o sezonskom kretanju cena sve manje pouzdana zbog geopolitičkih potresa i klimatskih promena.
Naglasio je da Produktna berza već više od jednog veka objavljuje cene zasnovane na stvarno zaključenim ugovorima, što domaćim poljoprivrednicima obezbeđuje pouzdane i transparentne informacije o tržištu.
I klima i globalna dešavanja...
Govoreći o soji, Jorgić je naveo da je trgovina usporena i da su mnogi proizvođači poslednjih godina smanjili površine pod tom kulturom zbog čestih suša i nestabilnih prinosa. Kao alternativu su češće birali suncokret i pšenicu, koji bolje podnose nepovoljne vremenske uslove.
Podsetio i na veliki obim ulaganja u tekuću proizvodnu sezonu, navodeći da su poljoprivrednici uložili oko dve milijarde evra u podizanje useva, zbog čega je, kako je rekao, neophodno dodatno ih podržati i pomoći im u prilagođavanju klimatskim promenama.
Na kraju razgovora sagovornici su se saglasili da će i vremenske prilike i globalna politička dešavanja nastaviti da snažno utiču na poljoprivrednu proizvodnju i cene žitarica.
"Ja mislim Svetog Ilije", odgovorio je Jorgić na pitanje čega poljoprivrednici više treba da se plaše – Svetog Ilije ili Donalda Trampa.
Kovačević je zaključio da je odgovor – i jedno i drugo, jer i klimatske promene i političke odluke danas značajno oblikuju kretanja na poljoprivrednom tržištu.
