Francuska domaćinstva troše manje nego njihovi evropski susedi, iako im kupovna moć raste, a inflacija opada zbog čega stopa štednje beleži rekordne vrednosti.
Hrana, kućni aparati, automobili, mobilni telefoni i odeća - potrošnja je smanjena, posebno kada je reč o robi, dok su usluge pogođene manje, prenosi televizija BFM.
Pad je najizraženiji kod svežeg voća, povrća i mesa (cena je porasla oko osam odsto od 2022), dok su jaja, testenina i gotova jela traženija. Kupovina odeće i automobila takođe stagnira.
Fenomen štedljivosti primećen je još tokom kovida, a potom i inflatorne krize. Politička neizvesnost, poput raspada skupštine u junu 2024, dodatno je pogoršala raspoloženje.
"Francuzi su, u poređenju sa susedima, mnogo pesimističniji", istakao je Dorian Rušer iz Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije.
Ovaj pesimizam je više psihološki nego stvaran, jer plate rastu, a tržište rada je stabilno, objasnio je ekonomista Maksim Darmet.
Ipak, poverenje domaćinstava je opalo od leta 2024, uprkos relativno većoj kupovnoj moći u odnosu na ostatak Evrope.
Stopa štednje dostigla je 18,5 odsto u 2025, što je najviše u 45 godina mimo perida tokom kovida. Ranije je iznosila oko 15 procenata. Rast štednje posledica je i prihoda od imovine i revalorizovanih penzija.
Potrošnja domaćinstava, koja čini oko polovinu godišnjeg bogatstva Francuske, raste sporo (0,5 odsto u 2025, nakon 1,0 odsto u 2024), dok investicije opadaju (-0,4 odsto), pre svega u novogradnju.
Stručnjaci smatraju da visoka štednja i oprezna potrošnja koče rast ekonomije.
