Evropska centralna banka (ECB) i Narodna banka Kine (PBOC) odlučile su danas da produže svoj bilateralni valutni svop aranžman na još tri godine, do 8. oktobra 2028.
Valutni svop aranžman je dogovor između dve centralne banke da privremeno razmene valute, kako bi banke u njihovoj zemlji imale lakši pristup stranoj valuti kada im zatreba, obezbedile likvidnost i smanjile rizike od nestabilnosti tržišta.
Uslovi ostaju nepromenjeni, pošto maksimalni iznos aranžmana iznosi 350 milijardi juana i 45 milijardi evra.
Evropska centralna banka naglašava da je ovakav aranžman u skladu sa značajnim obimom bilateralne trgovine i investicija između evrozone i Kine. Samo u 2024. trgovinska razmena između dve strane premašila je 850 milijardi evra, dok Kina ostaje najveći pojedinačni trgovinski partner Evropske unije.
Prvi sporazum o valutnom svopu potpisan je 8. oktobra 2013, a od tada je produžavan svake treće godine - 2016, 2019. i 2022. Produženje aranžmana pokazuje kontinuitet u finansijskoj saradnji između evrozone i Kine, navodi se na veb stranici ECB.
Evropska centralna banka ima ovakve aranžmane i sa drugim velikim svetskim centralnim bankama kao što su američke Federalne rezerve i Banka Engleske.
Ekonomsko zbližavanje Pekinga i Moskve
Ali, Peking ne sarađuje dobro samo sa Evropom, već je zbog povremeno hladnih odnosa sa Evropom sve više okrenut svojim nekadašnjim takmacima – Rusima. Sada do poprima ozbiljne ekonomske veze, što pokazuje i podatak da će Kina ponovo otvoriti svoje tržište obveznica za vodeće ruske energetske kompanije, što je objavio Fajnenšel tajms (FT).
Na sastanku krajem avgusta u Guangdžou, kineski regulatori poručili su ruskim energetskim zvaničnicima da će podržati izdavanje tzv. "panda obveznica", denominovanih u juanima, navode anonimni upućeni izvori za FT.
Ovaj tip obveznica izdaje strana firma ili država, ali se emisija obavlja unutar Kine. Obveznice su u juanima, što znači da se investitori u Kini, kao što su banke, fondovi i osiguravajuće kuće, ne izlažu valutnom riziku.
Ako plan bude realizovan, to bi bio prvi slučaj prikupljanja kapitala ruskih kompanija u Kini od početka rata u Ukrajini 2022. godine. Poslednja slična emisija datira iz 2017. kada je ruski proizvođač aluminijuma Rusal emitovao obveznice u vrednosti od 1,5 milijardi juana (oko 179 miliona evra).
Sada se za izdavanje sprema ruska državna nuklearna korporacija "Rosatom". Saopštenje "Rosatoma" usledilo je nakon četvorodnevne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kini prošle nedelje, tokom koje je pozvao na zajedničku finansijsku infrastrukturu za zemlje "globalnog juga", prenosi Blumberg.
Si je tom prilikom Putina nazvao "starim prijateljem" i istakao da su odnosi Moskve i Pekinga "izdržali test promenljivih međunarodnih okolnosti".
Rastu rejtinzi Rusima
Ključna jedinica "Rosatoma" za proizvodnju električne energije, Atomenergoprom, saopštila je u aprilu da je dobila ocenu AAA, sa procenom "stabilno", od kineske agencije Dagong global kredit rejting.
Druga kineska agencija za rejting, CSCI Pengjuan, dodelila je u petak najviši AAA rejting ruskom naftnom i gasnom gigantu Gaspromu, koji je na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država, čime je otvoren put za bilo kakvo emitovanje njegovog duga na domaćem tržištu obveznica u Kini.
Kinesko tržište obveznica je drugo po veličini u svetu.
Rejting AAA za "Gazprom" usledio je samo nekoliko dana nakon što su Rusija i Kina postigle dogovor za izgradnju gasovoda Moć Sibira 2, koji će povezati dve zemlje u nastojanju da smanje ekonomsku zavisnost od Zapada.
