Stručnjak za digitalni marketing Istok Pavlović ukazao je da je poenta veštačke inteligencije da nikada neće donositi kritične i konačne odluke i dodao da je budućnost u sinergiji AI i čoveka koji će, ipak, donositi finalne odluke.
"Budućnost svega toga je u sinergiji čoveka i veštačke inteligencije", kaže Pavlović za Tanjug i kao primer navodi da nikada lekar neće dati konačnu dijagnozu na osnovu dijagnoze koju će postaviti AI, ali da će mu veštačka inteligencija pomoći u procesu donošenja dijagnoze.
Kako pojašnjava, lekar će uzeti u obzir to što kaže AI jer dešavaće se da AI vidi stvari koje možda doktor nije video zato što ima 50 papira, nalaza, ili da predloži ideje do kojih lekar u tom momentu nije došao.
"To je, zapravo, najbolja primena veštačke inteligencije kao asistenta čoveku i više je po principu da se uzme u obzir, prosto se uzme u obzir, ali finalnu odluku donosi ipak čovek", naveo je.
Za Pavlovića, pojava AI ministarke nije iznenađenje ali, kako je naveo, nije očekivao da će se prvo pojaviti u Albaniji, već u nekoj zemlji poput Estonije koje su prepoznate kao lideri u tehnološkim inovacijama.
U Albaniji odličan PR potez
Pavlović kaže da je albanski premijer Edi Rama verovatno to prepoznao kao odličan, pre svega, PR potez i da je na taj način Albaniju postavio na mapu sveta kao inovativnu državu što je imidž, kako dodaje, koji ta zemlja nema.
Kako je ispričao, u Albaniji je to razvijano već godinu dana, a na početku je bio čet bot (chat bot) na sajtu kao kada se ode na sajt e-Uprava i zatraži lična karta, vozačka dozvola itd.
"Oni su napravili tog chat bota gde građani Albanije pitaju 'treba da produžim vozačku, kako to da uradim'. I taj chat bot kaže, 'aha, klikni ovde, tu popuni itd.' i to nikom nije bilo zanimljivo, to nije bila vest. Oni su to usavršavali, usavršavali i onda u nekom trenutku su taj softver proglasili za ministarstvo i rekli da će to sada još i nadgledati tendere, da će donositi odluke o tenderima da bi se sprečila korupcija", ispričao je Pavlović.
Kako je dodao, tog momenta je to postalo zanimljivo i politička vest jer, kako je naveo, u Albaniji, kao i svim državama Balkana, centralna tema je korupcija, oko koje se vrti balans, opozicija, vlast.
Na pitanje da li je moguće danas zamisliti razvoj nauke, zdravstva, drugih oblasti bez veštačke inteligencije, Pavlović navodi da su trenutno oni koji su našli način da nekako integrišu veštačku inteligenciju u svoj posao u velikoj prednosti.
"To je ušteda ljudskih resursa, vremena. Ljudi ne znaju, vide to samo kao chat, GPT piše neke tekstove. Prava primena AI je zapravo u nečemu što se zove AI-agenti. AI-agenti je zbirni naziv za softver napravljen po meri za određenu firmu", dodao je.
AI pomaže u mauelnom radu
Kako je pojasnio, pomoću veštačke inteligencije 90 odsto tih repetitivnih aktivnosti mogu da se zamene sa AI agentima.
"Najbolja primena AI je za te neke stvari koje ne zahtevaju puno mozga, a zahtevaju prosto puno manualnog rada", dodao je Pavlović.
Komentarišući strah koji mnogi ljudi imaju da će ih AI zameniti na poslu, Pavlović kaže da će se mnogi poslovi promeniti.
"Neću namerno da kažem da će nestati, zato što svaki od tih poslova će uvek zahtevati čoveka koji će da proveri to što je uradila veštačka inteligencija, a to opet mora da proveri neko ko se razume u taj posao. Drugo, sad ta osoba koja koristi veštačku inteligenciju, ljudi koji sad strahuju za svoj posao zapravo treba da budu prvi koji će da nauče da koriste veštačku inteligenciju u tom poslu koji će ih zameniti, jer će oni zapravo biti operateri toga u tom sledećem poslu", rekao je Pavlović.
Kako dodaje, svi intelektualni, a i manuelni poslovi će biti zamenjeni sa nekim robotima u čijoj je pozadini AI, te je zato potrebno da čovek bude korak ispred tog robota, odnosno da ponovo bude nezamenljiv.
Veštačka inteligencija će se prvo primenjivati u, kako je rekao Pavlović, poslovima koji se sad rade na kompjuteru ali, kako dodaje, uvek će jedan deo tog posla morati živ čovek da proveri, dotera i uradi.
"To su pešački poslovi sada na kompjuteru koji zahtevaju jako puno kliktanja, pomeranja, kucanja, kodiranja, šta god. To će nestati, ali će znači sad čovek koji radi da više bude konceptualista, arhitekta nekog sistema ili arhitekta neke aplikacije", dodaje.
Značaj u nauci i medicini
Pavloviću se najviše sviđa primena AI u nauci i medicini za nova otkrića. U tom kontekstu ukazuje na pronalaženje vakcine protiv raka u Rusiji.
"Deo tog procesa radi veštačka inteligencija zato što taj princip koji su Rusi osmislili zapravo se zasniva na analizi DNK, a analiza DNK osobe s tolikom količinom podataka da bi se napravila ta krojena po meri vakcina je dosta kompleksna i tu veštačka inteligencija značajno ubrzava proces", naveo je.
Pavlović dodaje da se pojavljaju sada i aplikacije gde čovek može da ubaci analize iz laboratorije za koje je doktoru potrebno 10 dana da sve izanalizira i ukazuje da će AI to uraditi za 10 sekundi.
"Kao što kompjuter igra šah bolje od čoveka i ne može niko da pobedi više kompjuter, tako je i ovde. Za razliju od najboljeg doktora i najboljeg šahiste na svetu, veštačka inteligencija vidi neke stvari 50 poteza unapred", naveo je Pavlović.
