Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK/OPEC) i saveznici dogovorili su danas povećanje proizvodnih kvota za maj za 206.000 barela dnevno, dodajući da je povećanje proizvodnje uglavnom simbolično, jer ključne članice nisu u mogućnosti da značajno podignu proizvodnju usled poremećaja izazvanih ratom u Iranu.
U saopštenju nakon virtuelnog sastanka, osam članica OPEK+ – Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman – navele su da će nastaviti da pažljivo prati tržišne uslove u cilju očuvanja stabilnosti, prenela je Al Džazira.
Istaknuta je i zabrinutost zbog napada na energetsku infrastrukturu, uz ocenu da je obnova oštećenih kapaciteta skupa i dugotrajna, što dodatno utiče na dostupnost nafte na tržištu.
Povećanje kvota predstavlja manje od dva odsto količina izgubljenih zbog zatvaranja moreuza, ali izvori iz OPEK+ rekli su za Rojters da ta odluka signalizira spremnost za povećanje proizvodnje nakon ponovnog otvaranja plovnog puta.
Sukob je od kraja februara praktično blokirao Ormuski moreuz, najvažniji svetski pravac za transport nafte, čime je smanjen izvoz članica OPEK+ poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta i Iraka.
Cene sirove nafte porasle su na najviši nivo u poslednje četiri godine, blizu 120 dolara po barelu, što je dovelo i do poskupljenja goriva.
Američka investiciona banka JP Morgan upozorila je da bi cene mogle da premaše 150 dolara po barelu ukoliko prekid transporta kroz Ormuski moreuz potraje do sredine maja.
Procene ukazuju da je poremećaj u snabdevanju dostigao rekordne razmere, sa smanjenjem od 12 do 15 miliona barela dnevno, odnosno do 15 odsto globalne ponude.
Berze praznuju, brent na 109 $ po barelu, zlato u padu
Evropske berze su danas uglavnom zatvorene zbog obeležavanja Uskršnjeg ponedeljka po gregorijanskom kalendaru, dok je indeks moskovske berze MOEX pao za 0,42% na 2.748,98 poena, a cena nafte brent je premašila 109 dolara po barelu.
Prema podacima sa tržišta energenata, cena sirove američke WTI nafte je u 9.30 sati pala za 0,48% na 111,083 dolara po barelu, a cena nafte brent porasla za 0,55% na 109,608 dolara.
Aktivnost na valutnoj berzi Foreks je ograničena, a vrednost evra u odnosu na dolar porasla je za 0,13% na 1,15316 poena.
Cena zlata je pala na 4.653,94 dolara za trojnu uncu, a cena pšenice na 5,9069 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Američke berze će danas ponovo početi sa radom nakon praznika, a fjučersi glavnih berzanskih indeksa su neujednačeni, pošto je Dau Džons (Dow Jones) blago pao za 0,1%, S&P 500 stagnira, dok je Nasdak (Nasdaq) zabeležio skroman rast za 0,2%.
U nedelju je američki predsednik Donald Tramp upozorio da će Sjedinjene Američke Države napasti iranske elektrane i mostove ako se Ormuski moreuz ne otvori do utorka, dok je Rojters preneo da su Vašington i Teheran dobili plan za prekid vatre koji je sastavio Pakistan, tako da su tržišta pod uticajem kontradiktornih informacija.
Investitori će danas moći nakon otvaranja američkih berzi da reaguju na izveštaj o zaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama za mart, koji je objavljen u petak, prenosi CNBC.
Američka ekonomija je u martu dodala 178.000 radnih mesta, što je znatno iznad konsenzusa Dau Džonsa od 59.000.
Stopa nezaposlenosti je takođe pala sa 4,4% na 4,3%, iako je to uglavnom posledica velikog pada učešća u radnoj snazi.
Portfolio menadžer u kompaniji IFM investors Rajan Veldon upozorava da pažljiviji pogled na izveštaj otkriva neke slabosti.
„Podaci o otpuštanjima od početka ove nedelje su se prvi put povećali u poslednja tri meseca, a broj otvorenih radnih mesta je ostao manji od očekivanog. Veće cene nafte će verovatno dovesti do viših troškova ulaganja i na kraju veće inflacije“, napominje Veldon.
