Nacrt novog Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji će početi da se primenjuje od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji, donosi promene u vezi sa poreskim periodima, podnošenjem PDV prijava i načinom obračuna ovog poreza. Poseban akcenat stavljen je na usklađivanje domaćih propisa sa pravilima koja važe u EU, kao i na širu primenu elektronskih sistema za evidenciju i kontrolu poreskih obaveza, piše Biznis.rs.
Prema predloženim rešenjima, osnovni poreski period za obračun PDV-a biće kalendarski mesec. Ipak, za manje privredne subjekte predviđena je mogućnost tromesečnog obračuna.
Pravo na tromesečni poreski period imaće obveznici koji su u prethodnoj kalendarskoj godini ostvarili promet dobara i usluga, uključujući PDV, manji od 50 miliona dinara. Istovremeno, tim obveznicima ostavlja se mogućnost da se dobrovoljno opredele za mesečno podnošenje prijava ukoliko procene da im takav model više odgovara.
Međutim, ova pogodnost neće važiti za kompanije koje obavljaju transakcije unutar Evropske unije. Za njih će poreski period ostati kalendarski mesec bez obzira na ostvareni promet. Mesečne prijave biće obavezne i za strane kompanije koje nemaju sedište, prebivalište ili stalnu poslovnu jedinicu u Srbiji, ali su registrovane za PDV u zemlji.
Novi zakon detaljno propisuje sadržinu poreske prijave. Obveznici će biti dužni da u prijavi iskažu sve podatke potrebne za obračun poreza, uključujući ukupnu vrednost oporezivih transakcija, obračunati PDV, prethodni porez, kao i promet koji je oslobođen oporezivanja ili ne podleže plaćanju PDV-a.
Prijave PDV-a sadržaće dodatne podatke
Pored standardnih podataka, prijava će sadržati i niz dodatnih informacija koje se odnose na promet robe i usluga unutar Evropske unije. Tako će se posebno iskazivati vrednost isporuka robe u druge države članice, nabavke iz EU, promet za koji poresku obavezu snosi primalac dobara ili usluga, kao i podaci o primeni posebnih postupaka oporezivanja po naplaćenom potraživanju.
Obračun PDV-a vršiće se na osnovu svih isporuka dobara i usluga za koje je tokom poreskog perioda nastala poreska obaveza. Pri tome će se uzimati u obzir i eventualne izmene poreske osnovice, dok će obračunati porez biti umanjen za iznos prethodnog poreza na koji obveznik ima pravo. U obračun će ulaziti i korekcije prethodno iskazanog poreza, kao i PDV naknade isplaćene poljoprivrednicima.
Jedna od najvažnijih novina odnosi se na elektronsko podnošenje poreskih prijava. Obveznici će prijave dostavljati elektronskim putem, na propisanom obrascu, najkasnije 15 dana nakon isteka poreskog perioda. Obaveza podnošenja prijave postojaće čak i kada tokom perioda nije bilo poreske obaveze za plaćanje.
Poseban režim predviđen je za obveznike koji prestaju da budu u sistemu PDV-a. Oni će morati da podnesu poresku prijavu istog dana kada podnose zahtev za brisanje iz evidencije PDV obveznika. Takva prijava obuhvataće period od početka tekućeg poreskog ciklusa do dana prestanka PDV aktivnosti.
Značajno mesto u novom sistemu zauzima i takozvana preliminarna poreska prijava. Reč je o dokumentu koji će predstavljati sastavni deo redovne poreske prijave i koji će se automatski formirati u sistemu elektronskih faktura na osnovu podataka kojima taj sistem raspolaže. Preliminarna prijava obuhvataće podatke o prometu dobara i usluga, uvozu robe i drugim transakcijama koje utiču na visinu poreske obaveze. Ipak, ona se neće sastavljati u periodima kada obveznik započinje ili završava PDV aktivnosti.
Ko će imati obavezu podnošenja poreske prijave?
Pored registrovanih PDV obveznika, prijavu će podnositi i lica koja su dužna da plate PDV umesto stranog poreskog obveznika bez sedišta u Srbiji, pravna lica koja nisu PDV obveznici, ali nabavljaju dobra iz Evropske unije, kao i kupci novih prevoznih sredstava iz država članica EU. Obaveza će postojati i za mala preduzeća koja pružaju određene usluge poreskim obveznicima iz drugih država članica ili trećih zemalja.
Ukoliko poreski obveznik ne podnese prijavu u propisanom roku ili ne poseduje odgovarajuću dokumentaciju i evidenciju, Poreska uprava imaće pravo da samostalno proceni i utvrdi poresku obavezu.
Zakon predviđa i određene izuzetke kada je reč o načinu podnošenja prijava. Tako će pojedini strani prevoznici koji povremeno obavljaju međunarodni drumski prevoz putnika kroz Srbiju moći da prijave podnose u papirnom obliku. Isto pravo imaće i mali poreski obveznici koji posluju isključivo sa poreskim obveznicima iz trećih zemalja u situacijama kada su dužni da obračunaju i plate PDV.
Predložena rešenja donose i drugačiji pristup određivanju poreskog perioda u odnosu na dosadašnju praksu. Dok se prema važećim pravilima status mesečnog ili tromesečnog obveznika određuje na osnovu prometa ostvarenog u prethodnih 12 meseci i odluke Poreske uprave, novi zakon uvodi prag od 50 miliona dinara godišnjeg prometa za tromesečni obračun. Time bi se značajno povećao broj privrednika koji bi mogli ređe da podnose prijave i raspolažu sredstvima od naplaćenog PDV-a tokom dužeg vremenskog perioda.
Za mnoga mala i srednja preduzeća to bi moglo da znači dodatnu finansijsku fleksibilnost i manje administrativnih obaveza u poslovanju.
Kako se menja obračunski period?
Iako se, prema važećim propisima, poreski period za obračun i plaćanje PDV-a formalno određuje na osnovu ostvarenog prometa, praksa pokazuje da veliki broj privrednika ne koristi mogućnost prelaska sa mesečnog na tromesečni obračun, iako za to ispunjava uslove. Razlog je to što promena statusa ne nastupa automatski, već zahteva podnošenje posebnog zahteva Poreskoj upravi.
Prema važećim pravilima, veliki poreski obveznici, odnosno firme koje su u prethodnoj godini ostvarile promet veći od milijardu dinara, dužni su da PDV prijavljuju i plaćaju svakog meseca. Sa druge strane, obveznici sa prometom manjim od tog iznosa imaju pravo na tromesečni poreski period, što im omogućava da prijavu podnose jednom u tri meseca i da duže raspolažu novcem naplaćenim po osnovu PDV-a.
Međutim, prelazak na tromesečni režim nije automatizovan. Čak i kada kompanija više ne ostvaruje promet koji je svrstava među velike poreske obveznike, ona ostaje mesečni obveznik sve dok Poreskoj upravi ne podnese zahtev za promenu poreskog perioda. Upravo zbog toga u praksi postoji značajan broj preduzeća koja PDV i dalje obračunavaju mesečno, iako bi mogla da koriste pogodnosti tromesečnog obračuna.
Dodatnu specifičnost predstavlja činjenica da su novoosnovana preduzeća i firme koje prvi put ulaze u sistem PDV-a tokom prve dve godine poslovanja automatski svrstane među mesečne obveznike. Na taj način država obezbeđuje češću kontrolu poreskih obaveza novih učesnika u sistemu.
Računovođa Ana Diničić kaže da tromesečni obračun donosi određene finansijske prednosti za privredu. Pošto se PDV plaća tek po isteku kvartala, preduzeća mogu privremeno koristiti sredstva koja su naplatila kroz PDV za finansiranje tekućih obaveza i održavanje likvidnosti. Sa druge strane, knjigovođama je često jednostavniji mesečni obračun jer podrazumeva manji obim dokumentacije i lakšu kontrolu podataka.
Podaci bonitetne kuće CompanyWall ukazuju na zanimljiv trend. Tokom 2023. godine registrovano je 278 promena kod mesečnih i svega šest kod tromesečnih PDV obveznika, dok je 2024. godine taj broj pao na 167 mesečnih i četiri tromesečna obveznika. Tokom 2025. godine evidentirano je još 79 mesečnih obveznika.
Ana Diničić smatra da ovi podaci pokazuju da mesečni obračun i dalje dominira, iako značajan broj privrednih subjekata ima mogućnost da koristi tromesečni poreski period.
"Takođe, razlika između broja aktivnih mesečnih i tromesečnih obveznika sugeriše da bi pojednostavljenje procedure promene poreskog perioda moglo da utiče na veće korišćenje pogodnosti koje zakon već predviđa za manje privredne subjekte“, zaključuje računovođa Ana Diničić.
