Evidencije PDV-a koje se vode u SEF-u biće zaokružene u jednu celinu kada iz njih bude kreirana tzv. preliminarna poreska prijava. Preliminarne prijave kreiraće se od prvog poreskog perioda u 2026. godini i one će biti osnov za kreiranje poreske prijave.
Podaci za preliminarnu prijavu biće generisani iz PDV evidencija u SEF-u. Upravo to je razlog zbog kog se do kraja ove godine moraju eliminisati sve greške koje se javljaju pri evidentiranju PDV-a u SEF-u.
Propisima o elektronskom fakturisanju predviđena je tzv. relaksirajuća odredba, po kojoj se do 30. juna 2025. godine, u postupcima kontrole ispravnosti elektronskog evidentiranja PDV-a u Sistemu elektronskih faktura, ne uzimaju u obzir greške u evidencijama.
To znači da, ukoliko se takve kontrole budu sprovodile posle 1. jula 2025. godine, eventualne greške mogu biti sankcionisane.
Kako će to izgledati u praksi?
Ako imamo u vidu da će podaci koje unosimo u evidencije u SEF-u služiti za kreiranje poreske prijave, moguće greške možemo podeliti na one koje utiču i one koje ne utiču na poresku obavezu.
Ukoliko se za neki promet izvrši pogrešan obračun PDV-a ili se pogrešno primene pravila o pravu na odbitak prethodnog poreza, takve greške automatski utiču na tačnost poreske obaveze. Sama činjenica da je poreska obaveza pogrešno utvrđena predstavlja osnov za sankcionisanje nezakonitog postupanja – posebno ako je poreska obaveza utvrđena u manjem iznosu.
Međutim, ako obveznik napravi grešku u evidencijama koja nema uticaj na iznos poreske obaveze – na njih se mora gledati drugačije. Na primer, obveznik može pravilno obračunati PDV, ali podatak o poreskoj obavezi uneti u pojedinačnu, umesto u zbirnu evidenciju. Takvo postupanje bilo bi suprotno odredbama propisa i moglo bi biti predmet kazni.
Sa druge strane, kažnjavanje za ovakve propuste nema smisla.
Obveznici PDV-a pre svega treba da vode računa o zakonitom utvrđivanju svoje poreske obaveze. Sama činjenica da se bez tačnih evidencija ne može kreirati tačna poreska prijava biće najveći motiv da obveznici usklade svoje postupanje sa propisima.
Koliko će iznositi kazne
Kazne su propisane u iznosima od 200.000 do 2.000.000 dinara za pravna lica, od 50.000 do 500.000 za preduzetnike, i od 50.000 do 150.000 za odgovorna lica.
Država ima običaj da kaznene odredbe propiše u iznosima koji su često neprimereno visoki. Cilj visokih kazni je da deluju preventivno – kao sredstvo odvraćanja od nezakonitog postupanja, što se može opravdati.
Međutim, pretnje da će se kontrole i kazne primenjivati i u slučajevima nenamernih grešaka koje nemaju nikakve negativne posledice su, najblaže rečeno, nedopustive. Kada govorim o pretnjama, mislim i na poruke koje šalje država, ali i na senzacionalističke naslove u medijima.
Popunjavanje rupa u propisima
Uvođenjem SEF-a država je napravila jedan rizičan, ali veoma hrabar korak i upustila se u nešto što nije primenjeno nigde u svetu. Krajnji cilj je obezbeđenje bolje naplate poreza, ravnopravnije tržišne utakmice i viši nivo digitalizacije koji će privredi smanjiti administrativne troškove.
Na tom putu je i za državu i za privredu bilo mnogo izazova i problema.
Do kraja ove godine država mora dodatno popuniti rupe u propisima, ali i pojednostaviti ili bar precizirati način primene PDV pravila u novom, digitalnom okruženju.
Privreda će morati da nađe način da savlada sve izazove i pripremi se da od januara 2026. godine poresku prijavu kreira na osnovu pravilno sačinjenih evidencija u SEFu.
Bez obzira na opravdano nezadovoljstvo obveznika zbog propusta u digitalnim servisima ili u samim propisima, država ni u prethodnom periodu nije kažnjavala tehničke propuste.
Ne vidim ni u budućnosti scenario u kojem bi bilo ko bio kažnjen zbog administrativnog propusta koji nema uticaj na oporezivanje.
Oslobodite se straha jer znanje je najbolja zaštita. Budite hrabri u osvajanju i primeni novih znanja za novo digitalno doba.
- Autor je osnivač kompanije Poslovni savetnik koja se bavi računovodstvom i poreskim savetovanjem
