Glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Pjer-Olivije Gurinša ocenio je da je odluka predsednika američkih Federalnih rezervi (Fed) Kevina Vorša da smanji obim budućih smernica o kretanju kamatnih stopa u potpunosti odgovarajća. Tržište nije baš presrećno zbog toga.
On je istakao da centralne banke moraju da zadrže fleksibilnost u vođenju monetarne politike, prenosi Rojters.
Gurinša je rekao da iskustvo iz perioda ubrzanog rasta inflacije 2021. i 2022. godine pokazuje da previše čvrsta unapred data obećanja mogu ograničiti sposobnost centralne banke da reaguje na iznenadne promene ekonomskih uslova.
Prema njegovim rečima, upravo je zbog toga opravdano da FED ubuduće daje manje precizne smernice o mogućim budućim potezima.
Predsednik FED-a Kevin Vorš je na svojoj prvoj sednici na čelu centralne banke odustao od dosadašnje prakse davanja eksplicitnih projekcija o budućem kretanju kamatnih stopa, što predstavlja značajnu promenu u komunikacionoj strategiji američke centralne banke.
Glavni ekonomista MMF-a naglasio je da to ne znači potpuno odustajanje od komunikacije sa tržištima, jer će investitori, banke i kompanije i dalje tražiti signale o budućem pravcu monetarne politike.
On smatra da centralne banke treba da zadrže određeni nivo smernica, ali da one budu dovoljno fleksibilne kako bi se prilagodile promenama ekonomskih okolnosti.
Gurinša uskoro napušta funkciju glavnog ekonomiste MMF-a i vraća se akademskom radu, a njegove izjave dolaze u trenutku kada centralne banke širom sveta preispituju način na koji komuniciraju svoje buduće poteze u uslovima povećane neizvesnosti na globalnim finansijskim tržištima.
Tržište već zatečeno
Fed pod Kevinom Voršom (na funkciji od 22. jama 2026., kada je nasledio Džeroma Paulea koji je bio pod stalnim pritiskom predsednika Donalda Trampa da obori kamate ) zadržao je kamatne stope nepromenjene (3,5–3,75%).
Dot plot (projekcije članova FOMC) pokazao je da više članova vidi mogućnost povećanja stopa kasnije u godini, što je iznenadilo tržišta koja su ranije očekivala rezove.
Direktna reakcija tržišta je bila da akcije padnu a državne obveznice SAD poskupe.
Voršev pristup ("tiši Fed", manje smernica) čini tržišta manje predvidivim i povećava rizik od iznenađenja. Mnogi investitori su se navikli na jasne signale Feda iz prethodnih godina, pa je smanjenje smernica izazvalo nesigurnost i "jastrebsko" tumačenje (tvrđi stav protiv inflacije).
Analitičari upozoravaju da ovo može dovesti do veće volatilnosti u budućnosti.
