Cena zlata nastavila je pad, usled smirivanja tenzija na Bliskom istoku, i spustila se ispod 4.000 dolara po unci, dostigavši najniži nivo od novembra prošle godine.
Glavni ekonomski razlog za to predstavlja jačanje američkog dolara, kao i sve izraženija očekivanja da bi američke Federalne rezerve mogle dodatno da pooštre monetarnu politiku, preneo je Trejding ekonomiks.
Prema procenama tržišnih učesnika, verovatnoća da FED u septembru poveća referentne kamatne stope porasla je na oko 68 odsto, sa svega 29 procenata koliko je iznosila pre nedelju dana.
Rast očekivanja o višim kamatnim stopama povećao je negativni uticaj na tržište plemenitih metala, pošto zlato ne donosi kamatni prinos i postaje manje atraktivno u odnosu na druge oblike ulaganja.
Od početka godine cena zlata oslabila je za oko 5%, dok je u odnosu na rekordni nivo dostignut u januaru, pre izbijanja sukoba sa Iranom, niža za gotovo 20%.
Analitičari ističu da zlato ovog puta nije uspelo da u potpunosti potvrdi svoju tradicionalnu ulogu sigurnog utočišta tokom perioda geopolitičkih tenzija, uprkos povećanoj neizvesnosti na međunarodnoj sceni.
Dodatni uticaj na cenu plemenitog metala stvorilo je poskupljenje energenata, koji je podstakao inflatorne rizike i naveo vodeće svetske centralne banke da zadrže restriktivniji pristup monetarnoj politici.
Na tržištima se sada pažljivo prate naredni potezi Federalnih rezervi, jer bi eventualno dalje zaoštravanje monetarne politike moglo dodatno da utiče na kretanje cena zlata i drugih investicionih instrumenata.
