Osnivanje firme danas, kako u svetu tako i u Srbiji, podrazumeva i kreiranje digitalnog identiteta a registracija domena je jedan od prvih koraka i zahteva strateško prozmišljanje.
Prema podacima Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), izbor domena direktno utiče na vidljivost, poverenje klijenata i SEO pozicioniranje, piše poslovni magazin Biznis.rs.
Koje su opcije?
Kod osnivanja firme postoje dve osnovne mogućnosti. Jedna je izbor nacionalnog domena, a druga generičkog. Nacionalni domeni su .rs i .срб i smatraju se najsigurnijim izborima za firme koje posluju na tržištu Srbije. Domen .rs je namenjen svima, najpopularniji je i prepoznatljiv, .co.rs je specifično namenjen poslovnim korisnicima (preduzećima), dok je .срб jedini ćirilički domen na svetu koji omogućava da se adresa sajta piše onako kako se govori.
Generički domeni su .com, .net, .org i preporučuju se ako firma planira izvoz ili međunarodno prisustvo. Najprestižniji je svakako .com, ali je kod njega najveći problem pronaći slobodno ime.
Iako je načelno preporuka da se nacionalni domeni koriste za poslovanje u zemlji, a generički ako se planira šire prisustvo, postoje neke specifičnosti kada je potrebno drugačije pristupiti ili čak registrovati i oba domena.
Veće poverenje u nacionalne domene
Mladen Savić, iz firme True-False Hosting, smatra da je prvo pitanje koje svako ko registruje domen treba da postavi jeste koje je ciljano tržište. Ukoliko firma posluje u Srbiji i kupci su iz Srbije, onda je logičan odgovor da treba registrovati .rs domen jer se lakše komunicira sa korisnicima i bolje se gradi identitet na internetu.
„Ekstenzija utiče na percepciju firme jer je domen prva stvar koju čovek vidi kada otvara sajt i ukoliko je to nacionalni domen stvara se osećaj sigurnosti kod potencijalnog kupca i poverenje“, kazao je Savić na konferenciji Dan internet domena Srbije – DIDS 2026.
Korisnici više veruju nacionalnom domenu, znaju da je ta firma u Srbiji i da je namenjena tom tržištu. Često znači da je mnogo lakša podrška, da će brže biti dostupna neka usluga ili roba. Takođe, može se poslovanje firme lakše proveriti pretragom po matičnom broju firme u privrednom registru.
Sa druge strane, registracija .rs domena ne znači da firma ne može da posluje i na međunarodnom tržištu. Registracijom ovog nacionalnog domena korisnicima se pokazuje trenutna strategija a to je lokalno prisustvo. Ukoliko se ambicija kasnije promeni i firma se proširi globalno, može se naknadno registrovati i .com domen.
Zoran Buhavac, iz firme Gama Electronics, smatra da ovaj pristup ima bar dve slabosti. Jedna je ta što bi uvek trebalo gledati širu sliku i biti spreman na promene pristupa zbog čega smatra da je najbolje odmah registrovati i .com domen. Sa druge strane, može se desiti da naknadna registracija istog naziva na .com domenu neće biti moguća jer je ime zauzeto.
To znači da firma dolazi u situaciju da u pretrazi izlaze sajtovi sa istim nazivom koji nemaju veze jedan sa drugim što stvara šumove kod korisnika i može da izazove zbunjenost i nepoverenje.
Savić smatra da postoji mnogo malih privrednika poput frizera, majstora ili pružanja lokalnih usluga kojima apsolutno nije potreban drugi domen osim nacionalnog. U prilog tome ide i činjenica da postoji blaga prednost za lokalnu pretragu ako ste registrovani na .rs domenu iako sadržaj samog sajta u tom smislu ima dominantnu prednost.
U slučaju kada je firma u Srbiji, a registrovan je samo .com domen treba znati da se deo kolača potencijalno gubi kod ljudi koji vole da vide srpski domen.
Umesto 12 možda ćete platiti i 10.000 dolara
Ono što ide u prilog nacionalnom domenu je i dostupnija i brža lokalna podrška, a lakša je i zaštita prava u slučaju krađe.
„RNIDS godinama ima arbitražno telo gde izbegavanjem sudova, dodatnih troškova ili angažovanja advokata, onaj ko smatra da mu je potvrđen znak ili žig može na relativno lak, jednostavan i jeftin način da povrati domen i reši problem ako se neko lažno predstavlja sa njegovim znakom i žigom“, kazao je Buhavac.
Prema njegovim rečima, skoro uvek je za domaće firme korisno registrovati i .com domen jer to košta kao jedno glavno jelo u restoranu, a s obzirom na tako malu investiciju ipak daje velike mogućnosti i veću sigurnost.
„Domen je vaš digitalni potpis i određuje vaše digitalno prisustvo, ali je i digitalna imovina i možete ga u jednom momentu prodati ako tržište pokaže zainteresovanost. Sa druge strane, u slučaju potrebe za određenim domenom koji je zauzet bićete prinuđeni da ga umesto 12 dolara platite 2.000, 5.000 ili 10.000 dolara“, smatra on.
Buhavac je istakao da odabir domena nije tehničko već strateško pitanje i ako tek otvarate firmu onda zauzetost domena i ne mora da bude problem jer još nije odabrano ime. To sve može da bude strategija. “Ne registrujem firmu pa razmišljam koji ću domen, nego razmišljam u kompletu”.
Istakao je da je prvi .com domen registrovan pre 41 godinu, da je reč o planetarno prepoznatljivom domenu, koji uživa visok kredibilitet i na njemu se nalazi nekoliko desetina miliona registrovanih sajtova. U tom smislu podrška je takođe dostupna preko većine ovlašćenih registra u zemlji i na srpskom jeziku.
Cene domena
Cene domena u Srbiji nisu fiksne na nivou države, već RNIDS prodaje domene preko ovlašćenih registara (hosting kompanija). Prosečne godišnje cene za 2026. godinu (bez PDV-a) kreću se u sledećim okvirima:
- .rs domen: Od 1.500 do 2.500 dinara godišnje
- .co.rs domen: Nešto povoljniji, od 800 do 1.200 dinara
- .срб domen: Često se nudi u paketu sa .RS domenom za simboličnu doplatu (npr. 200–500 dinara)
- .com domen: Od 1.800 do 3.500 dinara, zavisno od kretanja dolara i marže registra
Registracija se vrši na period od 1 do 10 godina, a obnavljanje obično košta isto kao i prva registracija.
Kako AI gleda na domen?
S obzirom na to da alati veštačke inteligencije sve više postaju posrednici između korisnika i domena, postavlja se pitanje kako AI rangira koji domen, odnosno da li vodi računa o poverenju sajtova sa čijih domena prikuplja informacije?
Mladen Savić kaže da je njegovo istraživanje pokazalo da .rs domen ima prednost ako su upiti na srpskom i da i AI i Google to uzimaju u obzir.
Zoran Buhovac kaže da to dosta zavisi od toga koja se verzija uzima koristi – besplatna ili plaćena, ali je saglasan da veću težinu ima domaći sadržaj. Međutim, upozorava da je pitanje u kom smeru će se razvijati razni AI alati.
“To je industrija koja je tek krenula, pitanje je kako će se razvijati jer podsetimo se ni Google nije na početku razumeo baš dobro da li će vam ako ste iz Srbije plasirati sadržaj sa .rs domena, to je naknadno ubačeno”, pišu u Biznis.rs.
