Morgan Stenli (Morgan Stanley) predviđa da bi svemirska ekonomija mogla da premaši 1.000 milijardi dolara do 2040. Benefite će osetiti mnogi sektori, od čipova do optičkih kablova, ali bi medicina bi mogla prva da doživi korenitu promenu.
Ako znamo da “zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu” onda nije čudno što ljudi traže lek na najrazličitijim mestima i veruju u najneverovatnije stvari, bile one i parče obične tkanine. Ali, u isto vreme na nekom drugu kraju naše planete naučnici pokušavaju da pronađu lekove za veliki broj naših boljki – u svemiru!
Dugo iščekivana, ogromna inicijalna javna ponuda (IPO) kompanije SpaceX samo je deo opšte svemirske groznice koja se širi i na farmaceutski sektor. Sve veći broj kompanija odlazi u svemir, tačnije u nisku Zemljinu orbitu, kako bi proizvodio lekove u uslovima mikrogravitacije.
Tako je kompanija za svemirsku i odbrambenu tehnologiju Redwire osnovala prošle godine ćerku-firmu, SpaceMD, za komercijalizaciju farmaceutskih proizvoda razvijenih u svemiru.
„Najuspešnija tehnologija je PIL-BOX, novi sistem za formulaciju lekova“, kaže za CNBC generalni direktor kompanije SpaceMD, Džon Velindžer.
SpaceMD je u orbitu već lansirao 54 PIL-BOX jedinice – specijalizovane, automatizovane mikrolaboratorije dizajnirane za kristalizaciju proteina u svemiru – i u njima testirao 37 jedinjenja lekova, dodaje on.
„Sarađivali smo sa kompanijama Eli Lilly, Bristol Myers Squibb i drugim farmaceutskim gigantima. Pokazali smo im ove nove oblike kristala i oni žele da nastave da nam šalju nove kandidate za lekove“, rekao je Velindžer.
Zašto se lekovi proizvode u svemiru?
Na Zemlji, gravitacija konstantno narušava proces formiranja lekova kroz mehanizme poput sedimentacije (gde teške čestice tonu na dno epruvete) i konvekcije (gde se topli fluidi podižu, a hladni spuštaju). U svemiru, odsustvo gravitacije omogućava naučnicima da uzgajaju ujednačenije i kvalitetnije kristale, objašnjava Fil Vilijams, profesor biofizike na Univerzitetu u Notingemu.
Kristali uzgojeni u niskoj Zemljinoj orbiti su stoga predvidljiviji i nemaju strukturne nedostatke. Kada su molekuli ujednačeniji, lek se po pravilu lakše daje pacijentima, navodi Vilijams.
Kada su kristali mešavine različitih veličina, manji kristali se kriju u prazninama većih, što tečnost čini gušćom. Ovo je izuzetno važno jer viskoznost – odnosno gustina leka – određuje kako će telo pacijenta apsorbovati terapiju. Gusti biološki lekovi obično zahtevaju velike igle i dugotrajne infuzije u bolničkim uslovima.
Smanjenjem viskoznosti, složene terapije mogu se transformisati u retke, bezbolne injekcije. Takođe, teške i nestabilne tečnosti mogle bi se skladištiti bez ogromnih finansijskih i ekoloških troškova koje sa sobom nosi, na primer, avionski transport u režimu dubokog zamrzavanja.
Merkov rek protiv raka - dokaz koncepta
Svemirska farmacija potekla je od kompanije Merk (Merck). Ova kompanija je još 2014. sprovela eksperimente uzgajanja kristala na Međunarodnoj svemirskoj stanici kako bi bolje razumela kako nedostatak gravitacije utiče na lekove, uključujući i njihov najprodavaniji lek protiv raka, "keytruda".
"Keytruda" je laboratorijski stvoreno antitelo koje pomaže telu u borbi protiv bolesti. Prvobitno se pacijentima davala isključivo u bolnicama putem venskih infuzija koje traju satima, ali su svemirski eksperimenti pomogli da se razvije verzija u obliku injekcije koju bi pacijenti potencijalno mogli sami da primenjuju kod kuće.
UV snimci uzoraka iz svemirskog leta otkrili su da uzgajanje antitela u svemiru proizvodi visoko ujednačenu, stabilnu mešavinu koja se lako rastvara. Merck je potom pronašao način da te uslove replicira na Zemlji. Ovakav način primene leka traje svega nekoliko minuta, a zvanično odobrenje Američke agencije za hranu i lekove (FDA) dobio je 2025. godine.
Putevi ka komercijalizaciji svemira
Kompanija Varda se kladi na kontinuiranu proizvodnju u orbiti i razvila je autonomne proizvodne satelite teške 300 kg, opremljene specijalizovanim kapsulama za povratak na Zemlju. Nedavno su završili šesti let svoje kapsule, koja je lansirana u okviru misije Transporter-16 kompanije SpaceX.
“Duboko verujemo da je industrijalizacija svemira ono što će omogućiti širenje čovečanstva, a prvi industrijski primer za to jeste proizvodnja u svemiru“, izjavio je za CNBC Delijan Asparuhov, predsednik i suosnivač kompanije Varda Space Industries.
Aktivne farmaceutske supstance (API) u lekovima su toliko visoko koncentrovane da Varda može da ostvari ogromnu vrednost od relativno malog tereta.
“Količina kristalne aktivne supstance potrebna za proizvodnju doza za 450 miliona pacijenata (primer Pfizerove vakcine protiv kovida) stala bi u samo dva balona od po nepuna četiri litra”, slikovito objašnjava Asparuhov.
Kompanije poput United Therapeutics – koja je nedavno najavila saradnju sa Vardom kako bi istražila upotrebu mikrogravitacije za poboljšanje lekova protiv plućnih bolesti – ne kupuju svemirske letelice od njih. „Oni nam samo pošalju lek, a mi im vratimo bolji lek“, kaže Asparuhov.
Problem transporta do Zemlje
Aero-nautička industrija je uspostavila stabilan lanac snabdevanja za odlazak u svemir, ali je lanac za povratak na Zemlju i dalje veoma uzak i skup. Postojeće letelice napravljene za povratak ljudske posade, poput Dragon kapsule kompanije SpaceX, vrhunska su i skupa vozila konstruisana pre svega sa fokusom na bezbednost.
Prema rečima Asparuhova, one nisu ekonomski održive za visokofrekventnu, niskobudžetnu komercijalnu proizvodnu logistiku. Varda i SpaceMD se slažu u oceni da je oslanjanje na Međunarodnu svemirsku stanicu – čiji se operativni vek završava za nekoliko godina – neodrživo za dugoročnu komercijalnu proizvodnju.
“Onog trenutka kada zavisite od istraživačke laboratorije kojom upravlja država... nemate jasan put ka komercijalizaciji.
„Prepušteni ste na milost i nemilost geopolitičkim hirovima na stanici kojom pola upravljaju Amerikanci, a pola Rusi“, ističe Asparuhov.
I Britanci biraju svemir
Još jedna prepreka su regulatorna pravila. Preko Atlantika, Velika Britanija je ranije ove godine prepoznala da bi pacijenti mogli imati velike koristi od kvalitetnijih lekova i utvrdila je smernice za plasiranje lekova proizvedenih u svemiru na tržište.
Svemirska agencija Velike Britanije takođe investira u projekte kao što je studija izvodljivosti britanskog startapa BioOrbit.
BioOrbit istražuje skalabilni sistem za kristalizaciju i proizvodnju složenih bioloških lekova u svemiru, što bi omogućilo lečenje raka kod kuće. Ova kompanija je nedavno preotela dva visokopozicionirana menadžera iz kompanije Redwire: Moli Maligan, koja je preuzela funkciju predsednice, i Kena Savina, novog glavnog naučnog direktora.
S obzirom na finansijske i ekološke troškove masovne proizvodnje u orbiti, profesor biofizike Vilijams očekuje da budućnost ipak leži u pravljenju malih istraživačkih serija u svemiru, koje će se potom replicirati na Zemlji.
Da li je to izvodljivo – ključno je pitanje.
„Ovo je zaista uzbudljiva nauka i tehnologija... ali ja ne vidim u njoj istu budućnost kao oni [BioOrbit i drugi svemirski proizvođači lekova]“, zaključuje on.
