Pad zlata krajem juna ispod psihološkog praga od 4.000 dolara, uskomešalo je tržišta ali iskusniji trgovci sačekali su da prođe talas straha i ono je ponovo u usponu. Oscilacije su očekivane, međutim, situacija sa zlatom je danas drugačija nego ranije.
„Korekcije“, tj. pad cene zlata nakon velikog ili dugotrajnijeg rasta nisu ništa neuobičajeno, počev od Crnog ponedeljka 1987, preko pucanja dot-com balona, globalne finansijske krize i pandemije, pa sve do rata u Iranu, međutim, zanimljivo je da nedavna korekcija cene ne odražava potpuno obrazac iz prethodnih velikih kriza, piše Bloomberg Adrija (BBA).
Za razliku od 1987, 2008. ili 2020, kada su padovi bili posledica panične rasprodaje gotovo svih klasa imovine u borbi investitora za keš, ovog puta tržište nije pogodio finansijski šok. Naprotiv.
Zlato se našlo pod pritiskom zbog promenjenih očekivanja u vezi sa politikom Feda, rasta prinosa na američke državne obveznice, jačanja dolara i realizacije profita nakon višemesečnog snažnog rasta.
To pokazuje da se cena zlata ne kreće isključivo u pravcu geopolitičke neizvesnosti, već da je u velikoj meri određuju i očekivanja investitora u pogledu kamata, prinosa i kretanja američke valute koja je, ujedno, glavna valuta finansijskih tržišta.
Ipak, jedno je sigurno - korekcije cene gotovo nikada ne umanjuju status zlata kao sigurnog utočišta, već samo potvrđuju da ni zaštitna imovina nije imuna na kratkoročne tržišne promene.
„Zlato jeste zaštitna aktiva, ali nije bez volatilnosti. Kada cena u kratkom roku snažno poraste, deo investitora realizuje profit, a pritisak dodatno mogu pojačati jak dolar, rast prinosa na američke obveznice i očekivanja da kamate ostanu visoke. Važno je razlikovati kratkoročnu korekciju od promene dugoročnog investicionog trenda. Od početka 2026. do kraja juna, cena zlata jeste osetno pala, za oko 7-8 odsto, a u odnosu na januarski rekord pad je bio još izraženiji. Međutim, ako posmatramo širu sliku, od početka 2025. do kraja juna tekuće godine, zlato je i dalje bilo u plusu za približno 53 odsto. To pokazuje da se korekcija desila nakon izuzetno snažnog rasta, a ne kao posledica gubitka poverenja u zlato", kaže za BBA Georgi Hristov, ekonomski analitičar i direktor kompanije Tavex Zlato&srebro.
Šta je drugačije ovog puta?
Kada pogledamo prethodne velike krize, vidi se jedan važan obrazac - zlato ne mora uvek da poraste odmah u prvim danima panike. U prvoj fazi tržišnog šoka investitori često prodaju sve što je likvidno kako bi došli do gotovine, pokrili gubitke ili ispunili zahteve brokera za dodatnim obezbeđenjem (margin pozivi).
Zbog toga i zlato ponekad kratkoročno padne zajedno s akcijama. Međutim, u mesecima koji uslede, kada centralne banke počnu da reaguju smanjenjem kamatnih stopa, ubrizgavanjem likvidnosti i merama podrške, zlato često ponovo preuzima ulogu sigurnog utočišta, objašnjava Hristov.
Tada investitori počinju da razmišljaju ne samo o trenutnoj panici, već i o posledicama krize - inflaciji, slabijem poverenju u valute, rastu javnog duga i monetarnom popuštanju. To se videlo u više kriza. Tokom pada berze 1987. zlato je u početku skočilo, ali je zatim imalo vrlo volatilno kretanje. Tokom pucanja dot-com balona zlato nije odmah bilo glavna zaštitna aktiva, jer je tada sentiment prema plemenitim metalima bio slab, ali je kasnije, kako je poverenje u tehnološke akcije opadalo, zlato ušlo u novi višegodišnji rast. U krizi 2008. zlato je u početku takođe trpelo pritisak zbog potrebe investitora za likvidnošću, ali je do kraja godine bilo među retkim aktivama koje su završile u "zelenom". Slično se dogodilo i u martu 2020. godine, kada je dragoceni metal nakratko pao tokom najjače pandemijske panike, a onda se brzo oporavio i do avgusta iste godine dostigao tadašnji istorijski maksimum.
Stoga je, kaže Hristov, ključno razumeti da se uloga zlata kao sigurnog utočišta ne meri samo u prvih nekoliko dana tržišne panike, jer tada često dominira potreba za kešom. Prava uloga zlata se najčešće vidi u mesecima nakon šoka, kada tržište počne da procenjuje dugoročne posledice krize.
Današnja situacija se, međutim, razlikuje od prethodnih po tome što je zlato postalo deo šire promene u ponašanju centralnih banaka i upravljanju deviznim rezervama, o čemu smo nedavno pisali. Naime, banke već četiri godine kupuju zlato tempom kakav nije viđen u modernoj istoriji, tačnije još od Bretton Woods ere (1944-1971), kada je globalni monetarni sistem bio direktno vezan za ovaj plemeniti metal. Dakle, taj period jače kupovine usledio je dve godine posle poslednje velike krize - pandemije kovida 19. Zato se aktuelna kriza posmatra kroz drugačiju prizmu od svih prethodnih.
„U krizama kao što su one iz 2008. ili 2020, zlato je uglavnom reagovalo na finansijski stres, pad poverenja u tržišta i agresivno monetarno popuštanje. Danas je slika šira. Istovremeno imamo geopolitičke tenzije, visoke javne dugove, promenu odnosa prema dolaru i dugoročnu kupovinu zlata od centralnih banaka. Svetski savet za zlato (engl. World Gold Council) navodi da su centralne banke od 2022. akumulirale, u proseku, oko 1.000 tona zlata godišnje, što je znatno iznad proseka od oko 500 tona iz prethodne decenije. To znači da današnja podrška ceni zlata nije zasnovana samo na kratkoročnom strahu investitora, već i na strukturnoj potražnji“, navodi Hristov.
Dalje pojašnjava da banke ne kupuju zlato zato što očekuju dnevnu dobit, već zato što žele diverzifikaciju, manju zavisnost od pojedinačnih valuta i zaštitu od svake vrste rizika. Prema podacima Saveta za zlato, centralne banke su lane kupile 863 tone zlata, što je istorijski visok nivo. Još jedna važna razlika je promenjena monetarna politika. U prethodnoj deceniji investitori su dugo živeli u svetu niskih kamata i jeftinog novca. Danas su, međutim, kamate, inflaciona očekivanja i fiskalni dugovi mnogo važniji deo slagalice. Zlato više ne reaguje samo na krizu, već i na pitanje koliko investitori veruju valutama, obveznicama i sposobnosti država da kontrolišu dug i inflaciju.
„Kratkoročno, zlato i dalje može biti volatilno i može padati kada dolar jača ili kada rastu prinosi na obveznice. Ali dugoročno, za razliku od nekih ranijih perioda, sada postoji snažniji strukturni oslonac: centralne banke, geopolitička fragmentacija i potreba za diverzifikacijom rezervi“, kaže Hirstov.
Zašto Fed gotovo uvek pomera cenu zlata
Iako je nedavna korekcija cene rezultat spleta više okolnosti - od jačanja dolara i rasta prinosa na američke državne obveznice do realizacije profita nakon snažnog rasta - Hristov smatra da je presudnu ulogu odigrala promena očekivanja u vezi sa budućim potezima Feda.
„Kada tržište očekuje da će kamate duže ostati povišene, to stvara pritisak na zlato. Razlog je jednostavan: zlato ne donosi kamatu, pa u periodima viših prinosa deo investitora preusmerava kapital ka instrumentima koji nude prinos, kao što su državne obveznice. Drugi važan faktor bio je jači američki dolar. Pošto se zlato globalno kotira u dolarima, jači dolar ga čini skupljim za kupce koji koriste druge valute, što kratkoročno može smanjiti tražnju i izvršiti pritisak na cenu. Na jačanje dolara dodatno može uticati i rast cena energenata. Nafta i veliki deo energetskih sirovina na svetskom tržištu plaćaju se u dolarima, pa kada cene goriva rastu, zemlje uvoznice imaju veću potrebu za dolarima kako bi finansirale kupovinu. Ipak, ovaj faktor je tek dodatni pritisak, ne i glavni razlog pada cene zlata“, objašnjava sagovornik Bloomberg Adrije.
Kao treći važan faktor, Hristov navodi realizaciju profita. Naime, zlato je pre nedavne korekcije i stagnacije na 4.500 dolara imalo veoma snažan rast - od oko 5.500 dolara, pa je bilo logično i očekivano da deo investitora zaključa dobit. Kada se takva realizacija profita poklopi sa jačim dolarom, višim prinosima i promenom očekivanja oko kamatnih stopa - korekcija može biti oštrija, što se i dogodilo u junu.
Potencijalni scenario za godinu dana
Ako bi u narednih godinu dana ipak došlo do nove globalne recesije ili ozbiljnijeg finansijskog šoka, možemo li očekivati da zlato ponovi obrazac iz prethodnih kriza ili bi se, svakako, ponašalo drugačije, s obzirom na druge faktore koji su oblikovali period između poslednje velike krize (2020) i sadašnje situacije u svetu?
„U tom slučaju, moj osnovni scenario bi bio da zlato ponovi obrazac iz prethodnih kriza, ali uz mogućnost da reakcija ovog puta bude još izraženija. U prvoj fazi šoka ne bih isključio kratkoročan pad cene. Istorija pokazuje da u momentima najjače panike investitori teže smanjenju rizika. Zbog toga zlato u prvim danima krize ne mora odmah da raste. Međutim, u drugoj fazi, kada centralne banke počnu da reaguju, zlato bi verovatno ponovo preuzelo svoju ulogu sigurne luke. Tada bi investitori počeli da gledaju širu sliku - slabiji privredni rast, potencijalno niže realne kamate, rast javnog duga, pritisak na valute i povećanu potrebu za zaštitom kapitala“, objašnjava Hristov, ali ponovo naglašava diferencijaciju u okolnostima tada i sada.
"Strukturna podrška zlatu je sada mnogo jača nego ranije. Prema anketi Svetskog saveta, čak 89 odsto centralnih banaka očekuje da će globalne rezerve zlata nastaviti da rastu u narednih 12 meseci, što potvrđuje da interesovanje za zlato ostaje snažno i na institucionalnom nivou. Zbog toga postoji mogućnost da zlato ovog puta reaguje brže ili snažnije nego u nekim prethodnim krizama, posebno ako bi finansijski šok bio povezan sa padom poverenja u valute, rastom javnog duga ili geopolitičkom eskalacijom."
Korekcija cene - prilika ili alarm?
"Kada pogledamo istorijske cikluse i trenutne okolnosti, ovu korekciju bih pre video kao priliku za dugoročne investitore nego kao signal da je višegodišnji rast zlata završen. Naravno, to ne znači da cena ne može dodatno da padne u kratkom roku, ali sama korekcija nakon snažnog rasta nije neuobičajena. Zlato je prethodno imalo veoma snažan rast, pa je prirodno da tržište u jednom trenutku prođe kroz fazu realizacije profita i smirivanja cene. Takve korekcije često izgledaju dramatično kada se posmatraju iz dana u dan, ali u širem ciklusu mogu predstavljati zdravu pauzu", kaže Hristov.
A ono što bi svaki investitor trebalo da se zapita jeste zašto i dalje držim zlato u portfoliju, a ne da li će cena ići blago naviše ili naniže. Prema rečima Hristova, razloga za čuvanje zlata ne manjka.
„Geopolitički rizici, visoki javni dugovi, neizvesnost oko inflacije, promenjena monetarna politika i potreba za diverzifikacijom rezervi i dalje podržavaju dugoročnu ulogu zlata. Dodatni signal je to što centralne banke sve više preispituju gde fizički čuvaju svoje zlatne rezerve. Ne radi se samo o tome koliko zlata kupuju, već i o tome da li žele da ono bude dostupno, pod njihovom kontrolom i u njihovoj jurisdikciji. Poslednjih godina vidimo tendenciju da pojedine centralne banke vraćaju deo zlata iz tradicionalnih finansijskih centara, poput Londona i Njujorka, ili diverzifikuju lokacije čuvanja. To pokazuje da zlato za njih nije samo investiciona aktiva, već strateška rezerva.“
