Ministarstvo poljoprivrede održava dijalog sa proizvođačima maline, komunikacija je bolja nego prethodnih godina a otkupna cena maline između 400 i 450 dinara po kilogramu je „među višim cenama u regionu“, rekao je ministar Dragan Glamočić. Poljoprivrednicima se ne može pomoći ni oko cene pšenice a i za akcizu važe striktna pravila.
Pred zgradom opštinom Arilje danas su se okupili proizvođači maline iz Arilja, Požege, Ivanjice, Nove Varoši i Prijepolja, koji su nezadovoljni otkupnom od cenom od oko 400 dinara po kilogramu.
Predstavnici malinara iznose svoje zahteve na sastanku sa predsednikom Opštine Arilje Predragom Maslarom, prenosi RTS.
Od Ministarstva poljoprivrede očekuju subvencije ako otkupljivači ne podignu cenu maline.
Ministar Glamočić ima razumevnaje za malinare ali ne pominje mogućnost da se subvencioniše cena.
„Malinari ne očekuju od države da određuje cenu, jer znaju da se ona formira na tržištu, ali očekuju uređene odnose i poštovanje pravila. Naša malina jeste kvalitetnija i zato postiže višu cenu, ali ne možemo potpuno da se izdvojimo od tržišnih kretanja u svetu ", rekao je Glamočić u programu Radio-televizije Srbije (RTS).
Ministar poljoprivrede ocenio je da će ovogodišnja proizvodnja voća biti među najboljima u poslednjih deset godina, pošto su gotovo sve vrste voća dobro rodile, uključujući kajsiju i jabuku.
„Višnja je rodila 100 odsto više nego prošle godine, a oko 90 odsto malina se izvozi“, naveo je Glamočić.
Prema njegovim rečima, problem u godinama visokih prinosa nije nedostatak skladišnih kapaciteta, već velika ponuda koja neminovno utiče na pad cena.
Ukazao je da bi deo viškova mogao da bude prerađen u džemove, sokove, rakiju i druge proizvode, uz podsećanje da država upravo za takve investicije obezbeđuje podsticaje.
Načelno, dobra godina za pšenicu
„Ovo je dobra godina što se tiče pšenice, najlošije je prošao Banat, ali prosečni prinos je odličan. Kada se sve sabere, ovo je jedna od rodnijih godina. Gruba procena je oko šest tona po hektaru, što je veoma dobar rezultat“, rekao je Glamočić za RTS, nakon što je žetva pšenice u punom jeku.
Govoreći o otkupnoj ceni pšenice, koja se trenutno kreće između 19 i 20 dinara po kilogramu, Glamočić je rekao da država nema mogućnost da administrativno određuje cenu berzanskih proizvoda.
„Pšenica, kukuruz i ječam su berzanska roba. Njihovu cenu određuju globalna tržišta i veliki proizvođači poput Rusije, Ukrajine, zemalja Severne i Južne Amerike. Mi na to ne možemo da utičemo“, rekao je on.
Dodao je da proizvođači imaju mogućnost da robu skladište u silosima ukoliko procene da će cena kasnije biti povoljnija.
Najavio je nastavak podrške kroz subvencije za protivgradne mreže i ponovno uvođenje mera za finansiranje bušenja dubinskih bunara.
Ministar je rekao da je ove godine značajno ubrzana isplata subvencija.
"Na isti datum prošle godine bilo je isplaćeno 49 milijardi dinara, a ove godine više od 77 milijardi. To je povećanje od oko 58 odsto", zaključio je Glamočić.
O povratu dela akcize na gorivo
Ministar nije komentarisao povrat dela akciza za gorivo za poljoprivrednike, za koji poljoprivrednici kažu da kasni po nekoliko meseci iako je Ministarstvo dužno da ga isplati u roku od dve nedelje po podnošenju zahteva.
Pritom je Vlada Srbije nedavno podigla cenu dizela za poljoprivrednike sa 179 na 184 dinara (1,6 evra), a smanjila iznos povraćaja akcize sa 50 dinara po litru na 38 dinara.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je naknadno danas da se iznos refakcije akcize utvrđuje isključivo u skladu sa propisanim iznosom akcize.
Zbog toga su, kažu iz Ministarstva, netačne tvrdnje da je država umanjila pravo poljoprivrednika na povraćaj akcize, već da se njen iznos automatski usklađuje sa visinom akcize koja važi u trenutku podnošenja zahteva za refakciju.
Podseća se da je tokom prethodnih meseci, usled poremećaja na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata izazvanih geopolitičkim krizama, uključujući sukob na Bliskom istoku, došlo do privremenog smanjenja akcize na dizel gorivo.
"Kako se akciza postepeno vraća na svoj redovan nivo, raste i iznos refakcije", navodi se u saopštenju.
Ministarstvo naglašava da ne postoji zakonom propisan fiksni iznos povraćaja od 50 dinara po litru.
U regionu se različito rešava ovo pitanje. U Hrvatskoj nema problema sa akcizom. Za poljoprivrednike postoji tzv. plavi dizel, čija je cena trenutno 0,96 evra za litar. Toliko gorivo plaćaju i u BiH (Repiblika Srpska), gde se takođe koristi sitema povraćaja dela akcize.
Akcize vraćaju i u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, ali je tamo gorivo skuplje i na kraju izađe oko 1,2 evra pol itru.
