Nemačka će od 2028. godine uvesti dažbinu na zaslađena bezalkoholna pića, a cilj mere je istovremeno smanjenje potrošnje šećera i finansijsko rasterećenje sistema javnog zdravstvenog osiguranja. Međutim, plan je poslednjih dana izazvao novu raspravu nakon što je u javnost dospeo interni dokument Ministarstva finansija u kojem se predlagalo da dažbina obuhvati i pića bez šećera, uključujući "zero" i "light" proizvode. Ministar finansija Lars Klingbajl u sredu je odbacio tu mogućnost.
"To se neće dogoditi", poručio je Klingbajl na Instagramu, komentarišući mogućnost uvođenja posebne dažbine na pića bez šećera. Prema njegovim rečima, "porez na šećer za pića koja ne sadrže šećer" nema smisla. Istovremeno je potvrdio da nemačka vlada namerava da deluje protiv posledica prekomerne potrošnje šećera, uključujući i kroz oporezivanje zaslađenih pića.
Kako je nastala ideja o porezu
Plan za uvođenje dažbine nije nastao preko noći. Nemačka vlada je 29. aprila 2026. usvojila ključne parametre budžeta za 2027. godinu i finansijskog plana do 2030. godine, u kojima je uvođenje dažbine na šećer od 2028. navedeno kao jedna od mera za konsolidaciju javnih finansija.
Istog dana usvojen je i zakon kojim je predviđeno da vlada kroz posebno zakonodavno postupanje uvede dažbinu na zaslađena pića od 2028. godine. Prema zvaničnom odgovoru savezne vlade Bundestagu, konkretan model treba da bude zasnovan na preporuci broj 66 Finansijske komisije za zdravstvo.
Ta komisija formirana je u septembru 2025. godine na inicijativu nemačke ministarke zdravlja Nine Varken, sa zadatkom da predloži mere za stabilizaciju finansiranja zakonskog zdravstvenog osiguranja. Komisija je svoj prvi izveštaj predstavila 30. marta 2026. godine, a među ukupno 66 preporuka našla se i proizvođačka dažbina na zaslađena pića.
Osnovna ideja nije samo da država prikupi dodatni novac. Preporuka je koncipirana tako da proizvođači imaju finansijski podsticaj da menjaju recepture i smanjuju količinu šećera u napicima. Komisija se pri tome pozvala na iskustvo Velike Britanije, gde je slična proizvođačka dažbina dovela do reformulacije proizvoda, odnosno smanjenja sadržaja šećera u napicima.
Komisija je procenila da bi dažbina mogla da donese oko 450 miliona evra godišnje. Taj novac bi, prema planu, trebalo da bude iskorišćen za rasterećenje sistema zakonskog zdravstvenog osiguranja, između ostalog kroz finansiranje preventivnih programa. Istovremeno, komisija procenjuje da bi dugoročne uštede za zdravstveno osiguranje mogle da iznose između 20 i 170 miliona evra godišnje.
Zašto Nemačka želi da oporezuje zaslađena pića
U osnovi plana nalazi se zdravstveni problem. Nemačka Finansijska komisija za zdravstvo zaslađena pića vidi kao važan faktor koji doprinosi povećanju telesne težine, dijabetesu tipa 2, kardiovaskularnim bolestima i drugim zdravstvenim problemima.
U Bundestagu je tokom rasprave navedeno da se potrošnja šećera po stanovniku u Nemačkoj procenjuje na oko 90 grama dnevno, što je više nego dvostruko iznad gornje granice koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Prema podacima koje je u parlamentu iznela poslanička grupa Zelenih, godišnji povezani bruto troškovi zdravstvene zaštite zbog povećane potrošnje bezalkoholnih zaslađenih pića procenjuju se na oko 3,5 milijardi evra.
Zato je predložena takozvana proizvođačka dažbina, a ne klasičan porez koji bi se direktno naplaćivao potrošaču. Ideja je da proizvođači imaju razlog da smanjuju količinu šećera u recepturama kako bi izbegli višu dažbinu.
Komisija je pritom preporučila prelazni period od oko 12 meseci između usvajanja propisa i njegovog stupanja na snagu, kako bi proizvođači imali dovoljno vremena da promene recepture i prilagode proizvodnju.
Šta je izazvalo novu buru
Iako je vlada još ranije najavila dažbinu na zaslađena pića, prošle nedelje je u javnost dospeo radni dokument iz Ministarstva finansija koji je otvorio mnogo širu mogućnost oporezivanja.
U dokumentu se pominju pića "sa šećerom i/ili zaslađivačima", kao i granule koje sadrže šećer ili zaslađivače. Prema tom predlogu, potencijalno bi bili obuhvaćeni i "zero" i "light" napici, mešana pića na bazi piva, napici od ovsa i gotove kafe.
Dokument je predviđao da se iz sistema izuzmu stoprocentni voćni sokovi i čisto mleko.
Takva formulacija izazvala je reakcije, jer bi značila da bi se dažbina primenjivala i na proizvode koji ne sadrže šećer, već koriste veštačke ili druge zaslađivače. Posebno je u fokusu bila mogućnost da "zero" i "light" gazirana pića budu obuhvaćena istom merom.
Međutim, Klingbajl je danas jasno stavio do znanja da se to neće dogoditi. "To se neće dogoditi", poručio je ministar na Instagramu, dodajući da porez na šećer za pića koja ne sadrže šećer nema smisla.
Klingbajl je objasnio da je dokument koji je dospeo u javnost samo radna verzija i da nije reč o politički usaglašenom predlogu niti odluci koalicione vlade.
Prema njegovim rečima, stručnjaci iz različitih ministarstava pre donošenja političkih odluka moraju da razmatraju različite mogućnosti, uključujući i one koje na kraju neće biti prihvaćene.
"Takve rasprave su smislene i neophodne", poručio je Klingbajl, uz ocenu da njegovi saradnici moraju da imaju mogućnost da interno iznose predloge i argumente bez toga da svaki takav radni predlog odmah bude predstavljen kao zvanična politika vlade.
Ministar je, međutim, istovremeno potvrdio suštinu politike vlade: Nemačka želi da reaguje na negativne posledice prekomerne potrošnje šećera, posebno kada je reč o deci, i namerava da to učini kroz edukaciju, ali i oporezivanje zaslađenih pića. Detalji modela još se pripremaju.
Koliko će poskupeti pića
Za sada nije moguće precizno reći koliko bi pojedinačna flaša soka mogla da poskupi, jer konačna stopa i struktura dažbine još nisu usvojene.
U javnosti se, međutim, pojavila radna verzija prema kojoj bi se za određene proizvode sa šećerom ili zaslađivačima primenjivala dažbina od oko 26 centi po litru. Ta brojka nije konačno utvrđena i ne treba je predstavljati kao konačnu poresku stopu.
Konačni model trebalo bi da bude oblikovan kroz zakonodavni postupak, a vlada je za sada zvanično potvrdila samo da je cilj uvođenje dažbine na zaslađena pića od 2028. godine.
Industrija se protivi
Plan već ima snažne protivnike među proizvođačima hrane i pića. Nemačka prehrambena industrija upozorava da nije dovoljno jasno dokazano da bi ovakva dažbina sama po sebi rešila problem gojaznosti i da bi dodatno opteretila potrošače i kompanije.
Savez nemačke prehrambene industrije ocenio je da su uzroci prekomerne telesne težine i gojaznosti višestruki i da dodatna državna intervencija može povećati troškove za potrošače i administrativno opterećenje za kompanije.
S druge strane, nemački Savez za zaštitu potrošača podržava uvođenje proizvođačke dažbine i smatra da ona treba da bude oblikovana u skladu sa preporukama Finansijske komisije za zdravstvo, uz usmeravanje prihoda u prevenciju i zaštitu dece i mladih.
