Dok su naftni šokovi izgleda splasnuli, Barclays upozorava da ulaganja u AI infrastrukturu sve više poskupljuju čipove, elektroniku i struju, i komplikuju posao svetskog „policajca“ tržišta - Federalnih rezervi SAD
Pažnja tržišta godinama unazad bila je usmerena na cene nafte kao glavni izvor inflatornih pritisaka, ali čini se da se sada težište pomera na sasvim drugi sektor. Prema analizi britanske banke Barclays, upravo ulaganja u veštačku inteligenciju – a ne u energente – danas najviše doprinose rastu cena u Sjedinjenim Američkim Državama, komplikujući posao Federalnih rezervi u trenutku kada se očekivalo olakšanje. A kada Fed ima problema…
Iza ove promene stoji jednostavna dinamika: ogromna potražnja za data-centrima podigla je cene memorijskih čipova, računarske opreme i softvera, dok je paralelno porasla i cena struje usled sve veće potrošnje energije koju rad s veštačkom inteligencijom zahteva.
Rezultat je, kako upozoravaju analitičari, da pad cena nafte više neće biti dovoljan da donese olakšanje kakvo su tvorci monetarne politike očekivali – a kamatne stope bi zbog toga mogle ostati više mnogo duže nego što se ranije pretpostavljalo.
Reč je o obrtu koji retko nailazimo u ekonomskoj istoriji: sektor koji je decenijama unazad bio simbol tehnološkog napretka i, posledično, pada troškova kroz rast produktivnosti, sada se pojavljuje kao samostalan izvor pritiska na cene, piše Proactiveinvestors.com.
Za privrednike, investitore i kreatore ekonomske politike širom sveta – uključujući i one koji pažljivo prate signale iz američke privrede kao pokazatelj globalnih monetarnih kretanja – ova promena nosi važnu poruku: inflacija se sve teže svodi na jedan uzrok i jedno rešenje.
Nafta popušta, AI preuzima
Barclays u svojoj analizi ističe da su investitori do sada bili usredsređeni na slabljenje uticaja naftnog šoka povezanog sa Iranom, dok je, prema mišljenju banke, mnogo važnija priča to što je inflacija postala šira i istrajnija nego što se činilo.
Cena barela nafte tipa brent pala je na četvoromesečni minimum nakon što je potpisano primirje između SAD i Irana prošlog meseca. Uprkos tome, Barclays je podigao svoju projekciju osnovne inflacije mereno indeksom ličnih potrošačkih izdataka (core PCE) na 3,3 odsto do kraja 2026. kalendarske godine, sa ranije procenjenih 2,8 odsto na početku godine.
Umesto energenata, banka sada kao glavni izvor pritiska na cene navodi upravo ulaganja u veštačku inteligenciju. Prema proceni Barclaysa, kategorije povezane sa AI sektorom dodale su oko 20 baznih poena osnovnoj PCE inflaciji, odnosno 25 baznih poena ukupnoj PCE inflaciji u poslednjih nekoliko meseci.
Ovo je posebno značajno jer računarski softver i prateća oprema imaju znatno veću težinu u PCE indeksu – koji Federalne rezerve smatraju svojim preferiranim pokazateljem inflacije – nego u tradicionalnom indeksu potrošačkih cena (CPI).
Analitičari Barclaysa dodaju da je američka privreda ostala dovoljno otporna da apsorbuje više troškove, umesto da oni uguše potražnju. Snažna putnička aktivnost, robusna maloprodaja i otporna potrošačka tražnja omogućili su kompanijama da povećanje troškova jednostavno prebace na krajnje potrošače kroz više cene.
Za Federalne rezerve to znači da se priroda inflatornog izazova promenila. Pad cena nafte sam po sebi neće doneti dezinflaciju na koju su kreatori politike računali, što ostavlja prostor da kamatne stope ostanu povišene duže – osim ukoliko se osnovni pritisci na cene ne počnu smirivati.
PCE vs CPI indeks
Važno je razumeti zašto baš PCE indeks, a ne uobičajeniji indeks potrošačkih cena (CPI), zauzima centralno mesto u ovoj priči. Iako se javnost češće susreće sa CPI podacima kroz medije, Federalne rezerve godinama unazad kao svoj zvanični cilj koriste upravo core PCE – meru koja isključuje hranu i energente, ali koja računarski softver, hardver i prateću opremu tretira sa znatno većom težinom nego CPI.
To praktično znači da promene cena u tehnološkom sektoru imaju nesrazmerno veliki uticaj na percepciju inflacije unutar same centralne banke, čak i kada potrošači tu razliku ne osećaju podjednako u svakodnevnim troškovima poput hrane ili goriva.
Barclays pritom podseća da je ovakav zaokret u prirodi inflatornog pritiska posebno neobičan jer se dešava u trenutku kada su se mnogi ekonomisti nadali predahu. Naftni šok povezan sa Iranom smatran je privremenim i lako objašnjivim faktorom čiji će se efekat ugasiti čim se geopolitička situacija smiri. Cene vezane za veštačku inteligenciju, međutim, proizlaze iz strukturnog investicionog ciklusa koji se meri godinama, a ne nedeljama ili mesecima – što ovaj izvor inflacije čini znatno tvrdokornijim i manje predvidljivim za kreatore monetarne politike.
Talas ulaganja koji menja tržište elektronike
Procenjuje se da će ulaganja u data-centre namenjene veštačkoj inteligenciji ove godine premašiti 700 milijardi dolara. Taj talas investicija znatno je poskupeo memorijske čipove, procesore i drugu opremu, a uz to i struju. Ekonomisti očekuju da će ovaj trend nastaviti da gura inflaciju naviše barem do kraja godine, piše AP.
Iako se ne očekuje skok kakav se dogodio u periodu 2021–2023, kada je inflacija dostigla vrhunac od 9,1 odsto, masovna ulaganja u AI infrastrukturu verovatno će održavati rast cena bržim nego što bi Federalne rezerve želele.
Takav razvoj događaja mogao bi centralnu banku da navede da kasnije ove godine podigne ključnu kamatnu stopu kako bi ohladila potrošnju i obuzdala inflaciju, što bi automatski poskupelo auto-kredite, hipoteke i poslovne kredite.
Zvaničnici Federalnih rezervi pažljivo prate i izveštaj o inflaciji za jun, čije je objavljivanje najavljeno za utorak, tražeći dodatne naznake o uticaju veštačke inteligencije na cene. Inflacija je prošlog meseca verovatno usporila zahvaljujući padu cena benzina nakon primirja između SAD i Irana, mada taj trend ostaje neizvestan otkako su se sukobi između dve strane ponovo rasplamsali.
Razmere ovog investicionog ciklusa teško je precenjivati poređenjem sa prethodnim tehnološkim talasima. Dok su prethodne faze digitalizacije – od širenja interneta, preko mobilne telefonije, do razvoja računarstva u oblaku – takođe zahtevale ogromna ulaganja u infrastrukturu, tempo i koncentracija kapitala uloženog u AI data-centre u poslednjih nekoliko godina nemaju presedan.
Ono što ovaj talas čini posebno osetljivim za makroekonomsku sliku jeste činjenica da se najveći deo tog kapitala sliva u fizičku infrastrukturu – čipove, serverske sale, rashladne sisteme i električne vodove – čija ponuda ne može brzo da se prilagodi naglom skoku tražnje, za razliku od softvera koji se, jednom razvijen, može umnožavati gotovo bez dodatnog troška.
Samo četiri velike tehnološke kompanije – Alphabet (matična firma Googlea), Amazon, Meta Platforms i Microsoft – planiraju da ove godine investiraju čak 720 milijardi dolara, najvećim delom u data-centre. Ti centri troše ogromne količine poluprovodnika, a ponuda čipova je već znatno smanjena. Prema proceni ekonomista banke JPMorgan Chase, cena pojedinih memorijskih čipova mogla bi porasti i do 400 odsto u periodu od 2024. do kraja ove godine.
Amerikanci već osećaju posledice kroz više cene čitavog niza uređaja – laptopova, pametnih telefona, konzola za video-igre i računara. Istovremeno, cene struje rastu jer podatkovni centri preuzimaju sve veći deo novoizgrađenih elektroenergetskih kapaciteta.
Apple, Microsoft, Sony već podižu cene
Kompanija Apple je prošlog meseca objavila da podiže cene laptopova i iPad uređaja za otprilike 15 do 25 odsto. Osnovni model MacBook-a sada košta 1.999 dolara, u poređenju sa ranijih 1.699 dolara. Mnogi analitičari očekuju da će sledeći na redu za poskupljenje biti iPhone uređaji.
Iz Applea su objašnjenje potražili u samom rastu tražnje za AI infrastrukturom. "Brza ekspanzija podatkovnih centara za veštačku inteligenciju izazvala je izuzetan skok tražnje za memorijom i skladištenjem", navela je kompanija u saopštenju, dodajući da nikada ranije nisu videli da cena neke komponente poraste ovoliko i ovako brzo.
Istog dana kada je Apple objavio poskupljenje, Microsoft je saopštio da će cena konzole Xbox porasti za 100 dolara počev od 1. avgusta, pravdajući to višim cenama memorijskih čipova. Sony je takođe podigao cenu konzole PlayStation, dok su proizvođači računara Dell i HP učinili isto sa svojim laptop modelima.
Analitičari investicione banke Evercore ISI ocenjuju da je talas troškovnih pritisaka izazvanih razvojem veštačke inteligencije, koji se preliva na potrošačke cene, tek u ranoj fazi razvoja.
Ovakvi potezi vodećih proizvođača elektronike posebno su indikativni jer se radi o kompanijama koje po pravilu izbegavaju nagla i istovremena poskupljenja, upravo iz straha da ne izgube konkurentsku prednost na tržištu. Činjenica da su Apple, Microsoft, Sony, Dell i HP praktično u istom periodu objavili poskupljenja govori u prilog tezi da nije reč o pojedinačnoj poslovnoj odluci, već o sistemskom troškovnom pritisku koji pogađa čitavu industriju podjednako – od proizvođača poluprovodnika, preko sklapanja uređaja, do maloprodaje. Za potrošače to praktično znači da izbor jeftinije alternative sve teže predstavlja rešenje, budući da su gotovo svi veći igrači na tržištu izloženi istom troškovnom udaru.
Još jedan talas u nizu inflatornih šokova
Uticaj na šire mere inflacije za sada deluje relativno umeren – mnogi ekonomisti procenjuju da će ulaganja u veštačku inteligenciju do kraja godine podići osnovne potrošačke cene (koje isključuju hranu i energente) za otprilike pola procentnog poena.
Ipak, i to bi moglo biti dovoljno da poništi pad cena u drugim segmentima privrede, dok efekat carina uvedenih tokom mandata predsednika Donalda Trampa postepeno slabi, a troškovi stanarina se smiruju. Prema preferiranom pokazatelju Federalnih rezervi, osnovna inflacija iznosila je 3,4 odsto u maju, a pojedini ekonomisti sada očekuju da će do kraja godine opasti samo neznatno, ostajući znatno iznad ciljanih dva odsto.
Efekat veštačke inteligencije na cene mogao bi se pokazati privremenim, ali on se nadovezuje na prethodne talase poskupljenja izazvane carinama i skokom cena goriva usled rata u Iranu. Federalne rezerve po pravilu "previde", odnosno ignorišu privremene skokove cena, umesto da zbog njih podižu kamatne stope. Međutim, produžena serija privremenih cenovnih šokova mogla bi da preraste u trajniju inflaciju – koja je, podsetimo, iznad cilja Federalnih rezervi već više od pet godina.
Ekonomista JPMorgana, Abiel Rajnhart (Abiel Reinhart) to je slikovito objasnio
"Posmatrano izolovano, jedan ili dva ovakva šoka verovatno se mogu smatrati privremenim i sa njima se može živeti. Produžena serija šokova, ili širi raspon šokova, postaje mnogo zabrinjavajuća.", kaže Rajnhart.
Ova opaska otkriva suštinu dileme sa kojom se danas suočavaju kreatori monetarne politike. Standardni pristup centralnih banaka podrazumeva da se privremeni, jednokratni šokovi cena – poput iznenadnog skoka cena nafte usled geopolitičkog sukoba – po pravilu ignorišu, jer se očekuje da će se njihov efekat sam od sebe povući iz statistike nakon godinu dana. Problem nastaje kada se takvi šokovi ređaju jedan za drugim, iz različitih i naizgled nepovezanih izvora: prvo carine, zatim energetska kriza, a sada i troškovi vezani za veštačku inteligenciju. Svaki pojedinačni talas može delovati prolazno, ali njihovo nizanje otežava razlikovanje privremenog poremećaja od trajne promene u strukturi cena – a upravo ta neizvesnost je ono što najviše brine centralne bankare.
Federalne rezerve sve pažljivije prate AI sektor
Zvaničnici Federalnih rezervi sve više pažnje posvećuju inflatornom uticaju veštačke inteligencije. Kevin Vorš (Kevin Warsh), koji je funkciju predsednika preuzeo 22. maja, izjavio je da veruje kako će veštačka inteligencija tokom vremena učiniti američku privredu efikasnijom, što bi trebalo da smanji inflaciju uprkos ubrzanju rasta.
Ipak, u izjavi datoj 1. jula, Vorš je priznao da ulaganja u AI trenutno podstiču tražnju, ali se uzdržao od procene koliko će taj efekat biti inflatoran.
Mnogi zvaničnici Federalnih rezervi, međutim, izražavaju zabrinutost da će potražnja za opremom povezanom sa veštačkom inteligencijom i dalje nadmašivati raspoloživu ponudu, što stvara uslove za trajniji rast cena.
Predsednik Federalnih rezervi Njujorka Džon Vilijams (John Williams), koji je ujedno i potpredsednik odbora Federalnih rezervi zaduženog za kamatne stope, izjavio je prošlog četvrtka: "Ukoliko ovo stvori trajniji pritisak tražnje u odnosu na ponudu kada je reč o inflaciji, smatram da je to situacija u kojoj se ne sme 'gledati kroz prste'." Iako je Vilijams do sada podržavao zadržavanje kamatnih stopa na nepromenjenom nivou, njegova izjava ukazuje da bi u određenim scenarijima mogao podržati i njihovo povećanje.
Prema zapisniku sa sednice Federalnih rezervi održane 16. i 17. juna, objavljenom u sredu, sličnu zabrinutost dele i mnogi drugi zvaničnici centralne banke.
Stav Džona Vilijamsa posebno je značajan zbog njegove funkcije potpredsednika odbora koji odlučuje o kamatnim stopama, što njegove izjave čini snažnim signalom tržištu o mogućem pravcu buduće politike. Istovremeno, izjave predsednika Vorša pokazuju koliko je teško uskladiti dugoročni optimizam u pogledu efekata veštačke inteligencije na produktivnost – gde bi AI, teorijski, trebalo da smanji troškove kroz veću efikasnost – sa kratkoročnom stvarnošću u kojoj ista tehnologija, kroz investicioni ciklus koji je pokreće, aktivno podstiče rast cena. Ta napetost između dugoročnog i kratkoročnog efekta biće, čini se, jedna od ključnih tema monetarne politike u narednim kvartalima.
Problem struje kao dodatnog kanala inflacije
Pored poskupljenja čipova i elektronike, veštačka inteligencija utiče na inflaciju i kroz ogromnu potražnju za električnom energijom, koja je mnoge komunalne kompanije navela da povećaju cene. Elektroprivredna preduzeća širom SAD ulažu u dodatne kapacitete, a taj skup proces dodatno podiže cenu struje za krajnje korisnike.
Prema podacima američkog indeksa potrošačkih cena, cena struje porasla je 5,9 odsto u maju u odnosu na isti mesec prethodne godine – što je znatno brži rast od ukupne inflacije, koja je u istom periodu iznosila 4,2 odsto. Nakon skoka izazvanog pandemijom, rast cena struje usporio je na oko dva odsto godišnje početkom 2025. godine.
Dok se očekuje da bi cene kompjuterskih čipova mogle dostići vrhunac ove godine i potom opadati, stručnjaci procenjuju da će potražnja za strujom povezana sa veštačkom inteligencijom nastaviti da podiže troškove komunalnih usluga sve do 2028. godine, pa i kasnije. Ekonomisti Goldman Sachsa su u februaru procenili da će cene struje porasti šest odsto ove i naredne godine, a da će 2028. godine rast iznositi natprosečnih tri odsto.
Ekonomista kompanije TS Lombard Dario Perkins (Dario Perkins) ovonedeljno je sažeo trenutnu situaciju sledećim rečima.
„Znamo kakav efekat veštačka inteligencija trenutno ima na inflaciju, i on jeste inflatoran, a ne deflatoran.“
Ono što ovaj kanal inflacije čini posebno dugotrajnim, za razliku od skoka cena čipova koji bi mogao splasnuti kada se ponuda poluprovodnika prilagodi tražnji, jeste priroda ulaganja u energetsku infrastrukturu. Izgradnja novih elektrana, prenosnih vodova i rashladnih sistema za podatkovne centre zahteva planiranje i realizaciju koja se meri godinama, a ne mesecima. To objašnjava zašto analitičari očekuju da će pritisak na cene struje, za razliku od pritiska na cene hardvera, ostati prisutan znatno duže – prema pojedinim procenama, sve do kraja ove decenije.
Šta ovo znači za dalju politiku Federalnih rezervi
Kombinacija svih ovih faktora – poskupljenje memorijskih čipova, rast cena elektronike, viši računi za struju i otpornost potrošačke tražnje – stvara sliku privrede u kojoj se inflatorni pritisci ne gase brzinom kojom su se gasili naftni šokovi. Dok je pad cena nafte nakon primirja između SAD i Irana pružio privremeno olakšanje, ono se pokazuje nedovoljnim da nadoknadi troškovni pritisak koji dolazi iz potpuno drugog pravca – iz sektora koji je do skora bio simbol tehnološkog napretka, a ne inflatornog rizika.
Ono što ovu epizodu čini posebno osetljivom za kreatore monetarne politike jeste činjenica da se nadovezuje na već postojeći niz privremenih šokova – prvo carine, zatim naftna kriza povezana sa Iranom, a sada i veštačka inteligencija. Kako upozoravaju ekonomisti poput Abiela Rajnharta, pojedinačni šokovi se mogu tolerisati, ali njihovo gomilanje povećava rizik da se privremeni pritisci pretvore u trajniju inflaciju.
Za sada, Federalne rezerve nastavljaju da prate podatke iz meseca u mesec, uz jasnu svest da tehnološki sektor, nekada posmatran kao izvor deflatornih efekata kroz povećanje produktivnosti, danas deluje u suprotnom pravcu. Kako to sažima Dario Perkins, efekat veštačke inteligencije na cene, bar za sada, nedvosmisleno je inflatoran – i to je promena perspektive s kojom će se tvorci ekonomske politike morati suočavati u narednim mesecima.
Investitori pred novim dilemama
Za investitore ova promena narative nosi ozbiljne implikacije. Tržišta akcija su tokom protekle dve godine u velikoj meri nagrađivala kompanije koje ulažu u veštačku inteligenciju, polazeći od pretpostavke da će ta ulaganja dugoročno povećati produktivnost i profitabilnost čitave privrede. Scenario u kojem isti taj investicioni ciklus istovremeno postaje izvor inflatornog pritiska – a samim tim i razlog za dalje zatezanje monetarne politike – uvodi novu vrstu rizika u analizu koja je do sada uglavnom bila usmerena na tehnološki i konkurentski aspekt AI trke.
Analitičari investicionih banaka sada sve češće postavljaju pitanje da li će centralne banke, suočene sa uporno povišenom inflacijom, biti prinuđene da kamatne stope drže na višem nivou duže vreme nego što tržišta trenutno očekuju. Takav ishod bi mogao usporiti tempo novih ulaganja, uključujući i ona u samu AI infrastrukturu, stvarajući svojevrsan povratni efekat – sektor koji podstiče inflaciju mogao bi na kraju biti usporen upravo merama koje se preduzimaju da bi se ta inflacija obuzdala.
Šira slika: kada tehnologija prestaje da bude deflatorna sila
Decenijama je preovladavalo uverenje da tehnološki napredak, po definiciji, deluje deflatorno – da automatizacija, digitalizacija i rast produktivnosti guraju cene naniže, ili u najmanju ruku sprečavaju njihov brz rast. Sadašnja epizoda sa veštačkom inteligencijom pokazuje da taj obrazac nije univerzalan, barem ne u fazi intenzivne izgradnje infrastrukture. Dok se koristi automatizacije i veće produktivnosti tek očekuju u budućnosti, troškovi izgradnje kapaciteta – čipova, serverskih sala, elektrana i prenosnih mreža – već se prelivaju u realnu ekonomiju, kroz više cene laptopova, konzola i računa za struju.
Ovakav vremenski nesklad između trenutnih troškova i budućih koristi predstavlja klasičan izazov za kreatore ekonomske politike: kako proceniti da li je reč o prolaznom trošku investicionog ciklusa koji će se sam isplatiti kroz nekoliko godina, ili o strukturnoj promeni koja zahteva odlučniju reakciju monetarnih vlasti već sada. Odgovor na to pitanje, prema svemu sudeći, oblikovaće ekonomsku politiku Sjedinjenih Američkih Država – a posredno i globalna finansijska kretanja – tokom čitave naredne godine.
