Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković istakla je da će inflacija ove godine biti oko gornje granice cilja centralne banke, što je 4,5 odsto, dok će rast BDP biti manji od ranijih projekcija i iznosiće oko 2,75 odsto.
Međugodišnja inflacija je u aprilu i maju, kaže guverner NBS, nastavila da usporava u skladu sa očekivanjima centralne banke, da bi u junu, po osnovu rasta cena neprerađene hrane i rasta svetskih cena nafte nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana, ubrzala na 4,6 odsto, a zatim u julu na 4,9 odsto.
Ona je na današnjoj prezentaciji Izveštaja o inflaciji – avgust 2025. naglasila da je veći rast inflacije najvećim delom posledica poskupljenja voća. Tako je međugodišnji rast cena voća u julu iznosio oko 36 odsto. “Samo po tom osnovu međugodišnja inflacija u julu u odnosu na april bila je viša za 0,5 procentnih poena. I u većini drugih zemalja regiona, zbog rasta cena hrane i energije beleži se rast inflacije u junu.”
Nepovoljne vremenske prilike, mraz u proleće a suša u junu, doprinele su, kako navodi Tabaković, da prinosi voća budu manji, a cene značajno veće, pa NBS, zajedno sa nadležnim institucijama, preduzima mere da se reši problem negativnih efekata klimatskih faktora na ponudu i cene hrane, pre svega korišćenjem osiguranja po povoljnijim uslovima.
Usporavanje naredne godine
Tabaković je naglasila da će inflacija postepeno usporavati u narednoj godini i u proseku će iznositi četiri odsto, a da će se krajem 2026. približiti centralnoj vrednosti cilja od oko tri odsto.
“Faktori koji će uticati na očekivano usporavanje inflacije tokom horizonta projekcije i dalje su restriktivni monetarni uslovi, visoka baza kod cena hrane, pre svega voća i povrća, niža uvozna inflacija i slabljenje dolara prema evru", kaže guverner.
Bazna inflacija takođe je imala sličnu međugodišnju dinamiku koju je beležila ukupna inflacija. “Usporila je u aprilu i maju, a zatim blago ubrzala u junu, na 4,7 odsto, gde se zadržala i u julu, čime se prvi put od aprila prošle godine našla ispod ukupne inflacije.”
Tabakoviće je navela da je kao posledica povišene neizvesnosti oko trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i izraženih geopolitičkih tenzija, ali i protesta i blokada u zemlji, smanjeno i investiciono i potrošačko poverenje. “To se odrazilo da privredni rast Srbije u drugom tromesečju, prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, zadrži istu dinamiku rasta iz prvog tromesečja i iznosi dva odsto međugodišnje.”
Usluge vuku rast privrede
Ovaj rast je, prema proceni NBS, bio vođen uslužnim sektorima, a zatim prerađivačkom industrijom, gde se vide efekti rasta serijske proizvodnje električnih vozila u Stellantisu u Kragujevcu, kao i ubrzanje rasta proizvodnje automobilskih guma, dok je negativan efekat poticao od građevinarstva i energetike.
“S obzirom na to da je rast u drugom tromesečju bio niži od očekivanja NBS i da raspoloživi podaci Republičkog zavoda za statistiku o proizvodnji pšenice i pojedinih sorti voća, kao i o zasejanim površinama jesenjih kultura, uz relativno nepovoljne vremenske prilike tokom prethodnih meseci, ukazuju da će ovogodišnja poljoprivredna sezona biti lošija od prosečne, koju smo pretpostavljali u majskoj projekciji, nova projekcija rasta BDP za ovu godinu je niža i iznosi 2,75 odsto.”
BDP do pet odsto za dve godine
Ipak, Tabaković je istakla da u drugoj polovini godine NBS i dalje očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinesu nastavak rasta proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”.
“Za naredne dve godine i dalje projektujemo da će rast BDP biti u rasponu od četiri do pet odsto, s tim što u 2027. godini zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe „Ekspo 2027” očekujemo da će stopa rasta biti bliža gornjoj granici projektovanog raspona, jer se očekuje znatniji rast doprinosa sektora usluga, posmatrano s proizvodne strane, odnosno neto izvoza posmatrano sa stanovišta upotrebe”, zaključila je guverner NBS.
