Cena nafte tipa brent porasla je danas na više od 94 dolara po barelu, dok je cena američke sirove nafte WTI dostigla gotovo 90 dolara po barelu, što su najviši nivoi u mesec dana, zbog novih napada na Bliskom istoku.
Cene nafte brent porasle su danas na više od 95 dolara po barelu, a evropski indeksi pali nakon nove eskalacije sukoba na Bliskom istoku između Sjedinjenih Američkih Državava i Irana.
Vašington je izveo nove udare na Iran, a Teheran uzvratio napadima dronovima i projektilima na Kuvajt, Jordan i Bahrein, američke saveznike u regionu. Nove eskalacije produžavaju prekid izvoza nafte iz tog regiona, preneo je Trejding ekonomiks.
Fjučersi severnomorske nafte za novembarsku isporuku porasli su u jednom trenutku za 0,81%, na 95,42 dolara za barel, dok je američki WTI ojačao 0,45%, na 90,63 dolara, prenosi CNBC.
Analitičari upozoravaju da će nastavak rata na Bliskom istoku održavati cene nafte na povišenom i veoma nestabilnom nivou.
Nemački berzanski indeks DAX, prema podacim u 9.30 časova, beleži pad od 0,18%, francuski CAC 40 za 0,27%, britanski FTSE 100 za 0,24%, milanski FTSE MIB za 0,05%, moskovski MOEX za 0,69%.
Evropski fjučersi gasa za oktobar su se danas na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali po ceni od 74 evra za megavat-sat.
Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Foreks danas iznosi 1,15727 dolara.
Cena zlata je neznatno pala na 4,325,95 dolara za trojsku uncu, a cena pšenice na 7,4864 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Američki berzanski indeks Dau Džons (Dow Jones) je na zatvaranju berzi u utorak pao za 0,79% na 52.766,88 poena, S&P 500 za 0,71% na 7.631,47 poena, a Nasdak (Nasdaq) za 1,03% na 26.099,77 poena.
Vašington preferira tvrd pristup
Sjedinjene Američke Države su pokrenule novi talas napada na Iran nakon što su dve zemlje početkom nedelje razmenile udare, čime je dodatno pojačan sukob, iako je Vašington prethodno signalizirao da će se prema Teheranu ograničiti na ekonomske mere.
Očekuje se da će protok tankera biti značajno smanjen, nakon izveštaja da su zemlje Saveta za saradnju zalivskih zemalja (GCC) omogućile izvoz određenih količina nafte, što je donelo izvesno olakšanje na tržištu sirove nafte i derivata.
Veći rast cena sirove nafte sprečile su velike ekonomije korišćenjem zaliha kako bi ublažile posledice smanjenog uvoza.
Strateške rezerve nafte SAD (SPR) pale su ispod 290 miliona barela, što je najniži nivo od 1982. godine.
Istovremeno, Kina je značajno smanjila uvoz sirove nafte, dok je prerada u tamošnjim rafinerijama smanjena za svega 1,6 miliona barela dnevno, što ukazuje na smanjenje potrošnje sirove nafte uprkos stabilnoj tražnji za naftnim derivatima.
