Iako još nema detaljnijih podataka o ovogodišnjim prinosima sa oranica, informacije sa terena ukazuju na to da će rod kukuruza i soje biti zbog suše ispod proseka ali da bi rod suncokreta mogao da bude bolji, kaže Vlado Kovačević, v.d. direktor Produktne berze.
„Ono što nam stiže sa terena je da će biti ispodprosečan rod soje i kukuruza, dok po pitanju suncokreta očekujemo bolji rezultat. Suncokret takođe ima duži vegetacioni period, ali je otporniji na sušu od kukuruza i soje, pa su i očekivanja u pogledu prinosa povoljnija", rekao je Kovačević za RTS.
Prema njegovim rečima, cena standardnog kvaliteta pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu kreće između 20 i 20,2 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok je cena kukuruza od 19 do 19,2 dinara bez analize.
Kovačević je istakao da kukuruz sa analizom na aflatoksin postiže nešto višu cenu, kao i da posebno interesovanje vlada za suncokret, čija se cena kreće između 52 i 52,2 dinara.
Dodao je da se cena soje kreće između 55 i 56 dinara, dok je cena ječma između 17,8 i 18 dinara.
Obim trgovanja je standardan za ovaj deo godine, ali se istovremeno prati više faktora koji mogu da utiču i na cene i na prinose.
Naglasio je da na domaće tržište dosta utiče nizak vodostaj Dunava. Žitarice i uljarice kabasti proizvodi sa relativno niskom cenom u odnosu na masu, zbog čega troškovi transporta imaju veliki uticaj na trgovinu.
Mnogo zavisi od dubine Dunava
Kovačević je rekao da je protok Dunava na granici sa Rumunijom trenutno na 40 odsto uobičajenog nivoa.
„Praktično je naša najbitnija izvozna magistrala, Dunav prema luci Konstanca, sada prekinuta pa se traže alternativni pravci, pre svega kamionski i železnički transport“, istakao je.
Naglasio je da na međunarodno tržište, istovremeno, utiče situacija u crnomorskom regionu i smanjen izvoz iz Ukrajine i Rusije. Kovačević je rekao da je tržište žitarica i uljarica globalno i da poremećaji u jednom delu sveta mogu da utiču na cene na drugim tržištima.
Naveo je da je cena pšenice na američkom tržištu dostigla najviši nivo u poslednje tri godine, dok se na pariskom Matifu kretala oko 239 evra po toni.
Domaće cene su, kako je rekao, u velikoj meri povezane sa kretanjima na svetskim berzama.
„Ako pogledate grafikone koje Produktna berza objavljuje i uporedite svetske berze sa Produktnom berzom Novi Sad, videćete veoma visok stepen korelacije kretanja cena", objasnio je Kovačević.
On je istakao da reakcija domaćeg tržišta ne mora uvek da bude istovremena sa promenama na svetskom tržištu jer to zavisi i od mogućnosti Srbije da izveze robu.
Kovačević je rekao da sve češće suše utiču na izbor kultura koje poljoprivrednici seju, kao i da podaci RZS pokazuju da su površine pod pšenicom, koja ima kraći vegetacioni period i u većoj meri izbegava ekstremne temperature tokom juna i jula, povećane za 7,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Istovremeno, površine pod kukuruzom smanjene su za 3,8 odsto, pod sojom za 7,5 odsto, dok su površine pod suncokretom povećane su za 3,5 odsto.
„Vidimo da se naši ratari opredeljuju sve više i više i da se vrlo brzo menja struktura ka kulturama koje imaju kraći vegetacioni period“, ukazao je Kovačević.
Pored vremenskih prilika i logistike, jedan od ključnih faktora koji određuje kretanje cena postala je geopolitika, a Kovačević je naglasio da taj faktor ranije nije toliko uticao na prognoze o cenama žitarica i uljarica.
Posebna nepoznanica je, kako je rekao, u kojoj meri i kojim pravcima će se odvijati izvoz žitarica iz Ukrajine i Rusije, ali i koliko će biti prohodni važni logistički kanali.
„Sve više i više geopolitički faktori dominiraju u formiranju cene, tako da puno zavisi od prohodnosti logističkih kanala“, rekao je Kovačević.
