Najvažniji svetski referentni berzanski indeks za naftu - brent - nalazi se pred svojevrsnom krizom identiteta, pošto naftno polje po kojem je nazvana najvažniji tip nafte u svetu daje sva manje crnog zlata.
Prema proračunima agencije Rojters, koji se oslanjaju na planove utovara i podatke platforme LSEG, za avgust ove godine nije zakazan nijedan jedini utovar tereta sirove nafte tipa brent. Drugim rečima, izvorno naftno polje iz Severnog mora, koje je ovom globalnom referentnom indeksu dalo ime, polako nestaje sa mape, piše Oilprice.com.
Razlog za to nije gubljenje uticaja samog brenta. Naprotiv. Ovaj indeks i dalje diktira cene za više od 60% sirove nafte kojom se trguje na međunarodnom tržištu. Problem je tehnološko-geološke prirode — originalno naftno polje Brent već decenijama beleži konstantan pad proizvodnje.
Ono što je danas ostalo od samog polja svodi se na prosečnu proizvodnju od svega 23.000 barela dnevno tokom ove godine. To je praktično tek jedan brodski utovar mesečno i predstavlja manje od četvrtine obima proizvodnje zabeleženog pre samo deset godina.
Evolucija brenda i promena sastava
Ipak, ovaj indeks se već godinama uspešno transformiše. Današnji Dated Brent (cena fizičkih isporuka u kratkom roku) odavno ne čini samo nafta sa polja Brent.
Da bi se očuvala likvidnost indeksa, u formulu su postepeno uvrštene i druge severomorske vrste nafte: forties, oseberg, ekofisk, troll, a od 2023. godine i američka nafta WTI midland (West Texas Intermediate). Ova strategija omogućila je indeksu da ostane operativan i stabilan, dok sama matična nafta polako prelazi u istoriju.
„Ono što je danas ostalo od Brenta jeste zapravo samo ime brenda“, izjavio je za Reuters Adi Imširović, iskusni trgovac naftom.
On je verovatno u pravu — sama sirova nafta sa tog polja može potpuno nestati, ali indeks koji nosi njeno ime nigde ne odlazi.
Lekcije iz Ormuske krize
Štaviše, nedavni geopolitički potresi na Bliskom istoku dodatno su potvrdili koliko su severomorski bareli ključni za stabilnost globalnog snabdevanja.
Tokom krize u Ormuskom prolazu, rafinerije širom sveta grozničavo su tražile bilo kakvu sirovu naftu čiji transport ne zahteva prolazak kroz jednu od najopasnijih pomorskih ruta na svetu. Severomorske klase, a posebno forties, postale su najtraženija roba na tržištu. Kupci su plaćali rekordne premije u odnosu na terminske ugovore (futures) za brent, ne žaleći novac za trenutno dostupne i bezbedne zalihe.
Iako su te premije počele da opadaju kako zarobljeni tankeri postepeno napuštaju Persijski zaliv, dostupnost ostaje ključna reč. Uprkos postignutom primirju između SAD i Irana, saobraćaj tankera kroz Ormuz i dalje je daleko ispod nivoa pre izbijanja sukoba, s obzirom na to da Iran zadržava pravo diskrecione kontrole nad kretanjem brodova. Dok se tržište terminskih ugovora smiruje, fizičko tržište i dalje reflektuje ovu neizvesnost.
Dugogodišnji pad proizvodnje, istorijski nizak nivo investicija u nova istraživanja, restriktivna poreska politika i zabrana izdavanja novih licenci za bušenje, uveli su Severno more — nekada jedan od najvećih naftnih regiona sveta — u fazu kontrolisanog i neizbežnog gašenja.
Priča o Brentu
Naftno-gasno polje Brent, koje se nalazi severoistočno od Šetlandskih ostrva, predstavlja temelj veoma uspešne industrije nafte i gasa Ujedinjenog Kraljevstva već punih 40 godina. Stvorilo je i održavalo hiljade radnih mesta, donelo milijarde funti u poreskim prihodima i obezbedilo Ujedinjenom Kraljevstvu značajan deo njegove nafte i gasa.
Polje kojim upravlja kompanija Shell, smešteno je uz severoistočnu obalu Škotske, na pola puta između Šetlandskih ostrva i Norveške. Jedno je od najvećih polja u Severnom moru i opslužuju ga četiri velike platforme – Alpha, Bravo, Charlie i Delta.
Svaka platforma ima „gornji deo“ (topside) koji je vidljiv iznad morske površine i sadrži stambeni blok, heliodrom, bušačke zone i druge operativne prostore. Ovi gornji delovi stoje na znatno višim nosećim strukturama – „nogama“ – koje se nalaze u vodi dubokoj 140 metara i pričvršćene su za morsko dno.
Kada je polje Brent otkriveno 1971. godine, predstavljalo je jedno od najznačajnijih nalazišta nafte i gasa u britanskom sektoru Severnog mora. Tada se očekivalo da će trajati najviše 25 godina.
Kontinuirana ulaganja i velika rekonstrukcija u devedesetim godinama, koju su sproveli ravnopravni partneri Shell i Esso Exploration and Production UK (Esso), produžili su život polja daleko iznad prvobitnih očekivanja. Od početka proizvodnje 1976. godine, dve trećine prihoda sa polja isplaćeno je državi kao porez – što u današnjem novcu iznosi više od 20 milijardi funti.
Do danas je polje Brent proizvelo oko tri milijarde barela ekvivalenta nafte. U svom vrhuncu 1982. godine proizvodilo je više od pola miliona barela dnevno. Proizvodnja u toj godini bila bi dovoljna da pokrije godišnje energetske potrebe oko polovine svih domaćinstava u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Sada, nakon mnogo godina vernog služenja Ujedinjenom Kraljevstvu, polje Brent stiže u fazu u kojoj je gotovo sve raspoložive rezerve nafte i gasa izvađeno. Sledeći korak u njegovom životnom ciklusu je povlačenje iz upotrebe ili „dekomisija“ četiri platforme polja Brent i pripadajuće infrastrukture. Reč je o složenom i velikom inženjerskom projektu koji će trajati više od deset godina da se završi.
Ovo predstavlja nastavak dekomisije platformi drugih operatera u Severnom moru, čiji su programi već dostavljeni vladinom Ministarstvu za poslovanje, energiju i industrijsku strategiju (BEIS). To je telo koje reguliše proces dekomisije offshore naftno-gasnih instalacija i cevovoda u Ujedinjenom Kraljevstvu. Shell sada pažljivo planira proces dekomisije polja Brent u skladu sa strogo definisanim regulatornim procedurama, kažu iz Shella.
