Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) doneo je odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja sprovođenja ekonomskog programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument - PCI), objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Kako je navedeno, s obzirom na dobro sprovođenje mera ekonomske politike i dobre makroekonomske rezultate, odluka je doneta bez održavanja formalnog sastanka Odbora, što je mogućnost koja se koristi kada se proceni da formalna diskusija nije potrebna.
Dodaje se da Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, između ostalog, konstatuje da je sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa ostalo snažno, da sprovođenje strukturnih reformi dobro napreduje, da su svi reformski ciljevi ispunjeni u predviđenim rokovima i da su svi kvantitativni ciljevi za kraj 2025. godine ispunjeni.
Međunarodni monetarni fond konstatuje da je ekonomija Srbije ostala otporna uprkos pojačanim spoljnim rizicima.
"Srbija raspolaže čvrstim ekonomskim fundamentima koji joj omogućavaju da uspešno odgovori na spoljne izazove i ako sukob na Bliskom istoku potraje. Uravnotežena eksterna pozicija, umeren javni dug, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem trebalo bi da pomognu ekonomiji da se nosi sa ovim izazovima", ističe Odbor izvršnih direktora MMF-a.
U pogledu najznačajnijih ekonomskih pokazatelja u Srbiji Međunarodni monetarni fond naglašava da je ekonomija Srbije ostala otporna uprkos rastućim globalnim i domaćim izazovima i da je početkom 2026. godine privredna aktivnost ojačala, uz očekivanje da će privredni rast ostati snažan tokom 2026. godine i da će dodatno ubrzati na četiri odsto u 2027. godini.
Takođe, navedeno je da je inflacija ostala na umerenom nivou i unutar granica cilja Narodne banke Srbije i da su devizne rezerve su ostale na izuzetno visokom nivou.
Kako je navedeno, bankarski sektor je ostao zdrav, uz visoku kapitalizovanost, likvidnost i profitabilnost.
Međunarodni monetarni fond ističe i reforme na kojima bi trebalo da bude fokus u narednom periodu, poput već prepoznatih reformi u energetskom sektoru, kao i reformi za podršku prelasku Srbije ka modelu rasta s većom dodatom vrednošću.
Privremene mere koje se donose kao odgovor na brojne spoljne rizike bi, ako bude neophodno, trebalo da budu praćene i novom prioritizacijom u okviru tekuće i kapitalne potrošnje.
Dodaje se da fiskalna politika treba da ostane usidrena limitom za deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda u periodu 2026–2027. i poštovanjem fiskalnih pravila o platama u javnom sektoru i penzijama, a da monetarna politika treba da ostane restriktivna i da bude dodatno pooštrena u slučaju rasta inflacionih očekivanja.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je da i uspešno treće razmatranje sprovođenja ekonomskog programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika Međunarodnog monetarnog fonda potvrđuje da Srbija nastavlja da vodi dobru ekonomsku politiku.
Navela je da se međugodišnja inflacija od septembra 2025. godine kreće oko centralne vrednosti cilja od 3 odsto i u maju je iznosila 3,5 odsto.
"Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru, uprkos izraženim volatilnostima, neizvesnostima i nepredvidivostima na globalnom finansijskom i robnom tržištu. Rekordne devizne rezerve zemlje od 29,9 milijardi evra na kraju maja 2026. godine ostaju garant sigurnosti i stabilnosti i u narednom periodu. Pokazatelji njihove adekvatnosti, poput pokrivenosti oko sedam meseci uvoza robe i usluga, ukazuju na njihov više nego adekvatan nivo", istakla je Tabakovićeva.
Dodala je da sve zajedno, uključujući i stabilan, otporan i visoko kapitalizovan bankarski sektor, kao i učešće problematičnih kredita koje je na minimumu, ostaje značajna podrška otpornosti ekonomije Srbije i u narednom periodu.
