Međunarodni monetarni fond (MMF)je u petak u Beogradu predstavio aprilsko izdanje publikacije Svetski ekonomski izgledi (World Economic Outlook), jedan od ključnih izveštaja o svetskim makroekonomskim kretanjima i izgledima. Spremni smo, kažu iz Narodne banke Srbije NBS.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, Lev Ratnovski, predstavio je aktivnosti misije MMF, koja je boravila u Srbiji od 22. aprila do 5. maja 2026, pod vođstvom Anet Kjobem, a koja je sa predstavnicima Srbije postigla dogovor na nivou timova o trećem razmatranju programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor Fonda, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.
MMF nstavlja da insistira na reformama koje bi mogle dodatno da unaprede poslovno okruženje, povećaju produktivnost i potencijalni rast, kao domaćim problemima koji se pojačavaju problemima koje Srbija, kao i druge zemlje, ima zbog rata na Bliskom istoku.
„Rast bruto domaćeg proizvoda u 2026. godini biće veći nego u 2025, ali će se na njega negativno odraziti rat na Bliskom istoku. Rast će se u 2027. godini ubrzati na 4%, zahvaljujući rastu realnog dohotka, novim izvoznim kapacitetima u prerađivačkoj industriji, oporavku poljoprivredne proizvodnje, ulaganjima u infrastrukturu i energetiku, kao i turističkim uslugama u vezi sa izložbom EXPO. Inflacija je i dalje niska, zahvaljujući privremenom smanjenju akciza na gorivo i neznatnom uticaju ukidanja ograničenja marži na cene hrane i osnovnih životnih namirnica“, zaključuju iz MMF.
Projekcija je rađena u uslovima izuzetno visoke neizvesnosti, pri čemu bi dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku i s njom povezani dodatni poremećaji na tržištu energenata povećali rizike po privredni rast i inflaciju.
Istaknuto je da je Srbija posvećena ograničenju fiskalnog deficita na 3,0% bruto domaćeg proizvoda tokom 2026–2027. godine i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi s platama u javnom sektoru i penzijama. Smanjenja akciza na gorivo uvedena tokom marta i aprila 2026. ublažila su naftni šok, ali ih je potrebno uskoro ukinuti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje tržišta energenata i očuvala fiskalna održivost.
Potcrtrani su i jaki zaštitni mehanizmi Srbije – umeren javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem – obezbeđuju čvrstu osnovu za prevazilaženje potresa koji se nadovezuju jedan na drugi. Vođenje oprezne i predvidive makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika.
Viceguverner Ana Ivković istakla je da Narodna banka Srbije izrađuje različite scenarije mogućih ishoda, ali i politika koji će ih sprečiti, ili ublažiti.
„Mi smo se pre petnaest godina kroz finansijske stendbaj aranžmane bavili dvostrukim deficitima i ogromnim makroekonomskim neravnotežama Srbije, a danas govorimo o finim podešavanjima i strukturnim reformama naredne generacije. To dovoljno govori o tome koliko je Srbija ojačala, odnosno koliko smo je mi ojačali. Na tom putu imali smo odličnog partnera – Međunarodni monetarni fond“m istakla je viceguvernerka.
Slede veliki i dugotrajni gubici
Najznačajnije informacije sadržane u aprilskom izdanju Svetskih ekonomskih izgleda izložio je glavni autor, Ipolit Balima, koji je ocenio da je svetska privreda ponovo izložena poremećajima, ovog puta zbog rata na Bliskom istoku, što stvara pritiske na zemlje u usponu i zemlje u razvoju, posebno uvoznike robe koji već imaju određene probleme.
Skok cena robe, rast inflacionih očekivanja i pooštreni uslovi finansiranja stavljaju na proveru otpornost svetske privrede. Produženi sukob, dublja geopolitička fragmentacija ili nove trgovinske tenzije mogli bi usporiti rast, dok visoki javni dug i oslabljeni fiskalni i monetarni zaštitni mehanizmi mogu dodatno produbiti slabosti. Politike bi trebalo da podstiču prilagodljivost, jačaju kredibilitet i unapređuju međunarodnu saradnju.
Analiza Međunarodnog monetarnog fonda, zasnovana na globalnim podacima o sukobima nakon Drugog svetskog rata, pokazuje da sukobi izazivaju velike i dugotrajne gubitke u ekonomskoj aktivnosti u zemljama u kojima se vode borbe, ali da se efekti prelivaju i na druge zemlje. Ekonomski oporavak je spor i neujednačen i u velikoj meri zavisi od održivosti mira.
Čak i kada se mir održi, oporavak je skroman u odnosu na ratne gubitke, pri čemu ga pre svega pokreće tržište rada, dok kapital i produktivnost ostaju na niskom nivou. Rana makroekonomska stabilizacija, restrukturiranje duga i domaće reforme od suštinskog su značaja, ali je neophodna i međunarodna podrška. Sveobuhvatni paketi mera koji istovremeno smanjuju neizvesnost i obnavljaju kapitalnu osnovu generišu pozitivne efekte i doprinose snažnijem oporavku.
Ulaganje u vojsku ne prija svima
Balima takođe je ukazao na nalaze analize Međunarodnog monetarnog fonda prema kojima su povećana izdvajanja za odbranu postala učestalija, pri čemu rashodi za odbranu rastu usled intenziviranja geopolitičkih tenzija. Iako su, u proseku, blizu vrednosti 1, multiplikatori potrošnje za odbranu znatno variraju u zavisnosti od načina na koji se potrošnja sprovodi, finansira i raspoređuje, ali i od toga koliki se deo opreme uvozi.
Uopšteno govoreći, uz odgovarajuće politike, šteta može ostati ograničena. Zemlje mogu preduzeti određene mere samostalno, a neke od njih mogu doprineti i jačanju globalne stabilnosti. S druge strane, postoje i mere koje zahtevaju kolektivno delovanje kako bi se ponovo uspostavila stabilnost u međunarodnim ekonomskim odnosima.
