Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je danas prognozu globalnog ekonomskog rasta u 2026. na 3,1 odsto, što je za 0,2 odsto manje u odnosu na januarsku projekciju, dok je očekivani rast za 2027. ostao nepromenjen na 3,2 odsto.
Dolazi do usporavanja u odnosu na nedavni tempo od oko 3,4 odsto u periodu 2024-2025. i stabilizovaće se oko tog nivoa u srednjem roku, ispod istorijskog proseka od 3,7 odsto u periodu 2000-2019, dodaje se u izveštaju.
S obzirom na poteškoće u postavljanju doslednih pretpostavki u realnom vremenu, ovaj izveštaj predstavlja "referentnu prognozu", umesto tradicionalnog baznog scenarija, zasnovanu na pretpostavci da će rat imati ograničeno trajanje, intenzitet i obim, tako da će poremećaji nestati do sredine 2026. godine, u skladu sa cenama fjučersa na robu od 10. marta.
U nepovoljnijem scenariju, uz veći i dugotrajniji rast cena energije, globalni rast bi mogao da uspori na 2,5 odsto u 2026, dok bi inflacija dostigla 5,4 odsto, izjavio je glavni ekonomista Fonda Pjer-Olivije Gurinša.
Najlošiji scenario - rast oko dva odsto
U još težem scenariju, sa većim oštećenjima energetske infrastrukture, globalni rast bi pao na oko dva odsto, dok bi inflacija premašila šest odsto do 2027. godine.
Globalna inflacija će porasti na 4,4 odsto u 2026. i zatim opasti na 3,7 odsto u 2027. godini, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodne procene.
Bez rata, globalni rast bi bio revidiran naviše. Procene zasnovane na pretpostavkama pre sukoba ukazivale bi na rast od 3,4 odsto u 2026, odnosno povećanje od 0,1 procentni poen.
Stoga, smanjenje prognoze za 2026. uglavnom odražava poremećaje izazvane sukobom, delimično ublažene prethodno snažnim ekonomskim podacima i smanjenjem carina.
"Negativni rizici dominiraju, čak i nakon što se jedan od ključnih rizika već materijalizovao - eskalacija geopolitičkih tenzija. Tenzije bi mogle dodatno da eskaliraju, potencijalno izazivajući najveću energetsku krizu modernog doba, ili bi mogli izbiti unutrašnji politički problemi. Političke napetosti mogu se povezati sa promenama u trgovinskim i drugim međunarodnim politikama", dodaje se u proceni.
Gde je najrizičnije?
Kako se navodi, stepen rizika po zemljama se značajno razlikuje.
"Promene rasta i inflacije na globalnom nivou relativno umerene, posledice su znatno izraženije u regionima pogođenim sukobom i u ranjivijim ekonomijama, posebno u zemljama u razvoju koje zavise od uvoza sirovina i već imaju strukturne slabosti. Prognoza rasta za ove ekonomije smanjena je za 0,3 procentna poena za 2026, dok je za razvijene zemlje uglavnom nepromenjena", dodaje MMF.
Nezavisno od geopolitike, trgovinski sporovi mogli bi ponovo da eskaliraju, a posebno se ističe značaj retkih zemnih elemenata u globalnim lancima snabdevanja kao potencijalne tačke sukoba.
Takođe, eventualno preispitivanje očekivanja u vezi sa profitima od veštačke inteligencije ili veća konkurencija mogli bi da smanje investicije i izazovu nagle korekcije na finansijskim tržištima.
Veći fiskalni deficiti i rast javnog duga, u uslovima već oslabljenih fiskalnih rezervi, mogli bi da izvrše pritisak na dugoročne kamatne stope i finansijske uslove.
Slabljenje institucija, uključujući nezavisnost centralnih banaka, može dodatno povećati inflaciona očekivanja, posebno u periodu rasta cena.
Šta treba činiti?
Efikasan odgovor zahteva kombinaciju nacionalnih mera i međunarodne saradnje, sa ciljem jačanja otpornosti i fleksibilnosti ekonomija. Prioritet je očuvanje stabilnosti cena i finansijskog sistema, fiskalne održivosti i sprovođenje strukturnih reformi bez odlaganja.
Centralne banke treba da ostanu oprezne i spremne da deluju odlučno, uz očuvanje kredibiliteta i jasnu komunikaciju, dodaje MMF.
Fiskalne mere treba da budu ciljane, privremene i usmerene ka zaštiti najugroženijih, uz očuvanje budžetske stabilnosti. Vlade bi trebalo da obnavljaju fiskalne rezerve kroz povećanje prihoda, racionalizaciju troškova i efikasnije upravljanje resursima.
Upozorenje MMF, WB i IEA
Lideri Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Grupacije Svetske banke (SB) i Međunarodne agencije za energetiku (IEA) upozorili su da rat na Bliskom istoku ima snažan i neravnomeran uticaj na globalnu ekonomiju, posebno pogađajući zemlje koje zavise od uvoza energije.
Zajedničko saopštenje objavljeno je nakon sastanka u Vašingtonu, održanog u okviru koordinacione grupe formirane početkom aprila, sa ciljem usklađivanja odgovora na energetske i ekonomske posledice sukoba u regionu.
Tri institucije ističu da je šok izazvan ratom doveo do rasta cena nafte, gasa i đubriva, što dodatno povećava zabrinutost za sigurnost snabdevanja hranom i stabilnost tržišta rada, naročito u siromašnijim državama.
Posebno su pogođene zemlje uvoznice energije, dok su pojedini izvoznici nafte i gasa sa Bliskog istoka pretrpeli značajan pad prihoda od izvoza usled poremećaja na tržištu, dodaje se u saopštenju.
„Situacija je i dalje veoma neizvesna, a brodarski saobraćaj kroz Ormuski moreuz još uvek nije normalizovan. Čak i nakon obnavljanja redovnog brodarskog saobraćaja kroz moreuz, biće potrebno vreme da se globalne zalihe ključnih roba vrate na nivoe pre sukoba – a cene goriva i đubriva mogu da budu povišene duže vreme s obzirom na štetu na infrastrukturi. Zbog poremećaja u snabdevanju, nestašica ključnih inputa verovatno će imati implikacije na energetsku, prehrambenu i druge industrije“, upozoravaju organizacije.
Rat je, takođe, doveo do raseljavanja stanovništva, gubitka radnih mesta i pada turizma, što dodatno usporava ekonomski oporavak i povećava pritisak na nacionalne budžete, napominje se u saopštenju.
