U Narodnoj banci Srbije (NBS) danas je održana prezentacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o ekonomskim izgledima Evropske unije i globalnim kretanjima, uz poruku da je Evropa danas otpornija na šokove nego ranije, ali da neizvesnost i dalje predstavlja ozbiljan izazov.
Glavni govornik, Malhar Nabar, šef misije MMF-a za zonu evra, upozorio je da se aktuelni globalni šokovi direktno prelivaju na nacionalne ekonomije, naglasivši značaj pripreme različitih ekonomskih scenarija kao ključnog alata za upravljanje rizicima.
Prema njegovim rečima, intenzitet ekonomskih posledica zavisiće pre svega od trajanja geopolitičkih sukoba i brzine obnove kritične infrastrukture. U međuvremenu, tri glavna kanala prenosa krize već utiču na ekonomiju: rast cena energenata koji smanjuje kupovnu moć građana, osetljiva inflaciona očekivanja i zaoštravanje finansijskih uslova.
Iako je Evropa, kako je istaknuto, danas bolje pripremljena da odgovori na energetske poremećaje nego tokom krize 2022. godine, iz MMF-a upozoravaju da snagu aktuelnih šokova ne treba potceniti.
Ključ za dugoročnu stabilnost i rast, prema oceni MMF-a, leži u strukturnim reformama, pre svega u povećanju produktivnosti, jačanju jedinstvenog tržišta i smanjenju regulatornih barijera. Posebno je naglašena rastuća uloga veštačke inteligencije i investicija u istraživanje i razvoj kao pokretača buduće konkurentnosti.
Skup je otvorila guverner NBS Jorgovanka Tabaković, koja je ukazala da Evropa mora ubrzati rast produktivnosti kako bi smanjila jaz u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Ona je naglasila da su moderne tehnologije, zajedničke politike i dublje integrisano evropsko tržište ključni preduslovi za održiv ekonomski rast.
Zaključak skupa jeste da u uslovima globalne neizvesnosti Evropa može računati na stabilan razvoj samo uz nastavak reformi i snažniji oslonac na inovacije.
