Odsustva radnika u Holandiji zbog dosade i izostanka stimulacije za posao porasla su pet puta, pokazalo je istraživanje.
Dok se Srbiji poslodavci žale da imaju povećan broj odsustva radnika zbog bolovanja, isti problem imaju i njihove kolege u Holandiji ali iz drugih razloga. U Srbiji su razlozi brojni a na neke od uzroka ukazuju i grane u kojima je ova situacija izraženija - metalska, elektro, tekstilna, biljno-prehrambena, šumarstvo, komunalne službe… - grane gde su uslovi rada lošiji čak i za srpske standarde a plate mnogo manje od proseka drugih grana. Naravno, ima i onoga zbog čega se situacija pogoršava u ruralnim sredinama i u letnjim mesecima – valja obaviti i poljoprivredne radove na dedovini ili okućnici.
Holanđani, pokazuju sveži podaci službe za medicinu rada Arbo Unije, imaju problem sa – dosadom na poslu. Broj dana bolovanja povezanih sa dosadom i nedostatkom izazova, naglo je porastao u Holandiji, povećavši se 5,5 puta od 2021. do 2024. godine-
Lekari medicine rada opisuju kognitivno nedovoljno opterećenje ili dosadu, kao situaciju u kojoj zaposleni doživljava stres zbog dosade, previše dosadnog, previše lakog, previše rutinskog ili premalo posla.
Arbo Unija izveštava da izostajanje sa posla povezano sa dosadom dostiže vrhunac u četvrtom kvartalu svake godine.
– Primetili smo da kompanije i organizacije, na primer u sektoru poslovnih usluga, često zapošljavaju mlade ljude koji, uprkos dobrim platama, obavljaju relativno jednostavne poslove. Kada to rade duže vreme, posao postaje dosadan, što dovodi do kognitivno nedovoljnog opterećenja – naveli su iz ove organizacije.
Poslodavci u Srbiji svoj problem za "zabušantima" pokušavaju da reše time što pritiskaju državu da pooštri uslove i kontrolu za dodelu bolovanja, ali to neće ići jednostavno jer je tu granica zadiranja u prava radnika i privatnost veoma tanka.
To su uvideli i pomenuti Holanđani, i to na primeru koji je naizgled mnogo jednostavniji i očigledniji. Naime, nedavno je holandska vlada odustala od planova da omogući poslodavcima sprovođenje testiranja zaposlenih na alkohol i drogu.
"Uvođenje zakonske osnove za testiranje na alkohol i drogu je složeno i ima ozbiljne posledice po prava građana", saopštio je državni sekretar za socijalna pitanja i zapošljavanje Jirgen Nobel u pismu upućenom parlamentu, preneo je "NL Tajms".
Trenutno su takva testiranja dozvoljena samo u malom broju visokorizičnih zanimanja, p0put pilota i inženjera na određenim poslovima.
Vlada je 2020. godine razmatrala proširenje ove mere na sve zaposlene koji rade na rizičnim pozicijama, ali je proces sada obustavljen.
Istraživanje koje je prošle godine zatražio parlament pokazalo je da su problemi bezbednosti izazvani alkoholom i drogama minimalni, a među poslodavcima postoji podeljeno mišljenje o efikasnosti i opravdanosti takvih testova.
Takođe, nije pronađen ubedljiv dokaz da testiranja značajno doprinose bezbednosti na radu.
Predlog su prethodnih godina podržavala udruženja poslodavaca, a sindikati su bili protiv uvođenja obaveznih testova u širem obimu.
Bolovanje (ni)je tranziciona boljka
Za zemlje u tranziciji važi da imaju vrlo izražen problem s bolovanjima, kako zbog njihove učestalosti tako i zbog dužine trajanja. Tako se navode podaci da Slovenija ima 11,4, Hrvatska gotovo 13 a Srbija oko 15 dana bolovanja po svakom radniku.
Ali to je zapravo jednako ili malo u odnosu na neke zemlje Evrope. U Nemačkoj su, prema zvaničnim podacima, radnici 2023. godine proveli u proseku 15,1 do 19,4 dana na bolovanju, a u Norveškoj u 2022. godini prosečan broj dana bolovanja bio je čak 27,5 godišnje. U Finskoj, Švedskoj i Francuskoj, od 13% do 15% zaposlenih je u nekom trenutku na bolovanju, dok prosečan broj dana nije preciziran.
Jedino se u Ujedinjenom Kraljevstvu brojke drastično razlikuju, procenjuje se da je prosek oko 5 dana godišnje po radniku.