Martovski skok cene nafte od 34% doneo je potres sa cenama goriva i u širem regionu Balkana. Svima su porasle cene goriva no, ne pate svi vozači i prevoznici isto je su po zemljama razlike velike.
Sa 77$ po barelu brenta, što je ionako bila povišena cena u odnosu na prosečnih 65$ u prethodnih godinu dana, nafta se na svetskim berzama samo u martu popela na 103$. Taj rast od 34% nije ostavio ravnodušnim ni kotacije goriva u lukama na Mediteranu, a time ni na lokalne benzinske stanice po zemljama Balkana i šire.
Ovakav rast cena nafte, koja zbog napada SAD i Izrael na Iran nije mogla da pristiže slobodno iz zemalja Persijskog zaliva, ali i zbog oštećenja nekih rafinerija, doterao je cene bezolovnog benzina na Mediteranu na više od 800$ po toni a niskosumpornog dizela na više od 1.000$.
To je ostavilo posledice na ceo svet, ali posebno region Evrope i Balkana, koja naftu i gorivo pretežno dobija iz tog regiona. Cenovnici su u prethodne dve nedelje značajno „apgrejdovani“ ali ipak ne svuda za tridesetak odsto koliko je poskupela nafta ili dvadesetak, koliko su poskupeli derivati.
U širem regionu Balkana, kome smo ovom prilikom „dodali“ i rubna a nama komšijska tržišta poput Mađarske ili Slovenije, maloprodajne cene su se kretale u istom smeru ali različitim tempom, već prema tome kako je koja vlada odlučila da administrativno drži tržište pod kontrolom.
Najgore su u ovom „naftnom udaru“ prošli Makedonci, jer je njima benzin u dve do tri nedelje poskupeo 17% a evrodizel čak 30%. Knedla u grlu stegne se na benzinskim pumpama i vozačima iz Bosne i Hercegovine, gde je dizel otišao naviše 21% kao i Bugarske, gde je benzin poskupeo 10%.
U novcu to izgleda tako da su cene dizela povećane najviše u Makedoniji za 34 evrocenta, a u BiH i Bugarskoj za po 24 centa. Kod benzina najveći rast je bio u Makedoniji 2’ centi, pa Bugarskoj i Rumuniji za oko 13.
U Srbiji manji procenat, ali...
Vozači u Srbiji nisu mnogo pogođeni poskupljenjima, jer procentualno ona nisu velika, već ih mori nešto drugo – i trajnije. U Srbiji je gorivo od početka marta poskupelo za 2,6% kod benzina i 4,1% kod dizela, odnosno za 4 i 7 evrocenti.
Međutim, ova umerena poskupljenja došla su na ionako visoke cene goriva u Srbiji. Od vozača i prevoznika u regionu gorivo skuplje plaćaju samo tradicionalno u Albaniji i Grčkoj, a približno je još samo trenutno u Rumuniji. Sa gotovo 1,6€ za 95-oktanski benzin i 1,8€ za standardan dizel, plaća se za 38, odnosno 33 centa više nego kod najjeftinijeg komšije a 8 i 17 evrocenti više nego što je prosek regiona.
Problem nije samo u visokoj akcizi, nego izgleda i u „nabavnoj“ ceni goriva odnosno onoj koja se u velikoprodajnoj formuli za određivanje administrativne cene priznaje NIS-u kao pretežnom snabdevaču. Akciza na naftne derivate u Srbiji sada je smanjena za maksimalno dozvoljenih 20%, ali je i dalje mnogo viša nego recimo u Makedoniji. Odnos je sada sprskih 0,50€ naspram makedonskih 0,36€ i 0,25€.
Što se tiče nabavke cene goriva, prema podacima iz poslednje odluke makedonske Regulatorne komisije za energetiku, vidi se da je tamo cena benzina 0,68€ a dizela 0,88€ za litar. Prema strukturi cene u Srbiji a prema sadašnjoj maloprodajnoj sa samo 12 dinara marže koju tvrde da imaju na benzinskim pumpama (odobrena je inače veća), ta „rafinerijska cena„ je negde oko 0,71€ i 0,85€.
