Cene nafte su na svetskim berzama blago pale, jer su smanjene zabrinutosti u vezi s nastavkom blokade Ormuskog moreuza za pomorski saobraćaj a u EU planiraju mere za ublažavanje posledica rasta cena energije izazvanog američko-izraelskim ratom protiv Irana.
Do paada nafte na berzi je došlo nakon što su pakistanski tanker za naftu i dva broda za tečni naftni gas uspešno prešli pomenuto usko grlo tokom vikenda, preneo je Trejding ekonomiks.
Nafta brent bila je na nivou od oko 100 dolara po barelu, što je najviši nivo od jula 2022. godine, a američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) jeftinija za 3% i kretala se na oko 95,3 dolara po barelu.
Indija pregovara o tranzitu još šest brodova, a Sjedinjene Američke Države su dozvolile iranskim tankerima tranzit, kako bi pomogle u održavanju globalnih zaliha nafte.
Promet tankera je opao jer je Iran napadao komercijalne brodove, ali uprkos sukobu ta zemlja nastavlja da izvozi oko 1,5 miliona barela dnevno uprkos snažnom prisustvu američke mornarice u regionu Persijskog zaliva.
Američki predsednik Donald Tramp poziva sve zemlje koje se oslanjaju na tranzit kroz Ormuski moreuz da pomognu u zaštiti transporta energenata tom vitalnom rutom kojom je ranije prevoženo 20 odsto svetske nafte.
Rat je izazvao najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji, a Iran je nastavio napade u Persijskom zalivu, što je dovelo do obustave letova u Dubaiju.
EU sprema mere za cene energenata
Evropska unija planira mere za ublažavanje posledica rasta cena energije izazvanog američko-izraelskim ratom protiv Irana, ali za sada ne razmatra radikalne intervencije na tržištu poput ograničavanja cena gasa, navodi se u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen upućenom liderima EU u koje je Rojters imao uvid.
Fon der Lajen je u pismu upućenom liderima država članica uoči samita EU u Briselu predstavila planove koji podrazumevaju povećanje ponude dozvola za emisiju ugljenika na evropskom tržištu i dodatnu finansijsku pomoć industriji.
Predlog, međutim, ne uključuje radikalnije mere koje su tražile pojedine članice, poput potpunog redizajna evropskog tržišta električne energije.
„U ovom trenutku fizička sigurnost snabdevanja Evropske unije je obezbeđena, ali rast cena fosilnih goriva već opterećuje našu ekonomiju“, navela je Fon der Lajen u pismu.
Prema njenim rečima, račun EU za uvoz nafte i gasa porastao je za šest milijardi evra od početka sukoba sa Iranom, koji je izbio 28. februara.
Kako bi smanjila ukupne troškove energenata za krajnje potrošače, Evropska komisija planira da omogući veću državnu pomoć industriji u situacijama kada visoke cene ugljenika povećavaju račune za struju.
Brisel takođe planira izmene u sistemu rezervi koji reguliše ponudu dozvola za emisiju u okviru evropskog tržišta ugljenika, kako bi se, kako je navedeno u pismu, kratkoročno stabilizovale cene.
Predviđene su i izmene pravila o besplatnim dozvolama za emisiju, koje određene industrije dobijaju u okviru klimatske politike EU, pošto pojedini sektori traže da se njihovo ukidanje ne sprovodi tako brzo kao što je planirano.
Fon der Lajen je u pismu najavila i ublažavanje planiranog postepenog smanjenja broja dozvola u okviru sistema trgovine emisijama.
Predstojeći predlog reforme tog sistema trebalo bi da utvrdi "realističniji put dekarbonizacije nakon 2030. godine", navodi se u pismu.
Referentne evropske cene gasa porasle su za više od 50 odsto od početka rata sa Iranom prošlog meseca.
Predlozi Evropske komisije pokušavaju da uspostave ravnotežu između zahteva pojedinih država, među kojima je Italija, da se privremeno obustavi evropsko tržište ugljenika kako bi se smanjili računi za energiju, i stavova zemalja poput Švedske i Holandije koje se protive slabljenju tog sistema.
Evropa je, kako pojašnjava Rojters, snažno zavisna od uvoza energenata, zbog čega je posebno izložena globalnim oscilacijama cena, a vlade žele da izbegnu ponavljanje energetske krize iz 2022. godine, kada su cene dostigle rekordne nivoe nakon smanjenja isporuka ruskog gasa.
Evropska unija većinu nafte i gasa uvozi iz Sjedinjenih Američkih Država, Norveške i drugih dobavljača koji nisu direktno pogođeni poremećajima u snabdevanju sa Bliskog istoka.
