Glavna srpska ali i regionalna manifestacija posvećena promociji rakije kao nacionalnog i brenda Balkana, "Beogradski rakija fest", će 25. i 26. aprila na Beogradskom sajmu dati novu priliku da dosad prijavljenih šezdesetak destilerija pokaže kvalitet dostojan izvoza u svet. Kako sa tim izvozom stojimo, BizSrbija je razgovarao sa nekima od učesnika.
U Srbiji se i po pitanju izvoza rakije, kao i mnogih drugih proizvoda, poslednjih godina često govori kao „velikom potencijalu“. Za razliku od većine onog što se u široj javnosti ali i delu privrede smatra potencijalom, rakija sa ovih prostora nosi veliku notu originalnosti i posebnosti koja bi mogla da ima prođu u svetu.
„Izvoz od godini od godini ubeleži jedan trend rasta od prilike 20% odnosno na prethodnu godinu. Pomaci su tu, vidljivi su, mada je to i dalje u realnim količinama dosta nisko. Međutim, u poređenju sa nekim drugim kategorijama gde država aktivno učestvuje u podršci, na primer u vinarstvu u vinogradarstvu, rast rakije je veći od rasta izvoza vina“, kaže za BizSrbija Miloš Škorić, direktor destilerije Gorda.
Navedeni potencijal je na putu da se bolje koristi, ali tu pored subjektivnih problema sa kontrolom kvaliteta (i legalnosti) čitavog tržišta, postoje i objektivni problemi plasmana robe koja jednostavno nije poznata na mnogim tržištima sveta.
„Glavno tržište i dalje je region, kao i zemlje gde je jaka srpska dijaspora kao što su Australija, Sjedinjene Američke Države, Kanada… Na drugima, gde rakija nije prepoznata kao odlično žestoko piće, i dalje treba raditi na edukaciji, na promociji čitave kategorije, a potom i zemlje i regiona iz koje rakija dolazi“, kaže Škorić, čije se destilerija prošle godine CMB Spirits Selection - Brisel 2025 održanog u Meksiku, okitila srebrnim medaljama za dve rakije, od jabuke i šljive.
Ovaj dugogodišnji rakijski entuzijasta napominje da čak i u Italiji, zemlji koja je komšijska Balkanu, i koja čak ima svoju čuvenu „grapu“, malo piju rakiju, tako da je i tamo izvoziti izazovna stvar.
„Veliki je izazov izvoziti bolo gde, ali i u izazovima uživamo, i želimo da i ovu zemlju napravimo ponosnom, jer stvarno ima proizvod s kojim njeni stanovnici mogu da se ponose u svetu“, zaključuje Škorić.
Na 18. Beogradskom rakija festivalu čak 60 brendova
A kakve sve i koliko dobre rakije Srbija i region imaju, najbolje će se videti na 18. Beogradskom rakija festu, na Beogradskom sajmu 25. i 26. aprila, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS) i kompanijom Zlatiborac.
Veljko Jovanović, savetnik predsednika PKS, najavio je da će ove godine na manifestaciji učestvovati rekordan broj destilerija, više od pedeset koje će prezentovati 60 marki rakija a u samom takmičenju i ocenjivanju standardnim „slepim testom“ učestvovaće 50 rakija.
„Rakija Fest vidimo kao centralnom tačku promocije i edukacije kako domaćih i stranih potrošača, tako i novih proizvođača, i svih drugih koji su uključeni u lanac proizvodnje. Od pratećeg programa izdvajam kurs senzorne degustacije, kao i prezentaciju koncepta rakije i miksologije. Imaćemo i dva stručna panela – jedan je posvećen tržištu, a drugi edukaciji HoReCa sektora i potrošača, kao i promociju rakijske čaše kao zasebnog elementa uživanja u rakiji“, kaže Jovanović.
O samom testu Branko Nešić, jedna od osnivača Beogradskog rakija festa i vlasnik Belgrade Urban Distillery (rakija Branko), kaže da je specifičan za Srbiju.
„Mi uzorke uzimamo direktno sa tržišta, sa polica trgovina i isključivo od registrovanih proizvođača a žiri je sastavljen od profesora i inžinjera koji su dugogodišnji članovi komisija za ispitivanje jakih alkoholnih pića. Rakije definišemo kroz tri kategorije i promovišemo pre svega kvalitet, a ne samo takmičenje proizvođača. Cilj nam je da srpska rakija postane svetski brend i da potrošači budu upoznati i sa standardima, za koje verimo da ćemo uskoro još više unaprediti na celom tržištu“, rekao je Nešić.
