Domaći propisi u pogledu zabrane vršenja delatnosti, odnosno zabrane poslovanja učiniocima prekršaja, kao i posledica u slučaju njihovih kršenja, nisu baš najjasniji. Za učinioca prekršaja od važnosti bi bilo da zna koje posledice snosi ako prekrši zabranu. Da li je poslodavac u obavezi da proverava da li je licu koje treba da zaposli izrečena zaštitna mera i koje posledice on snosi ukoliko zaposli takvo lice? Da li zabrana važi samo na teritoriji Republike Srbije ili i u inostranstvu?
Prekršaji su vrsta kaznenih dela koja se najčešće čine u praksi. Ukoliko je za prekršaj propisana novčana kazna u fiksnom iznosu učiniocu prekršaja se izdaje prekršajni nalog. Dakle, prekršajnim nalogom učiniocu prekršaja ne mogu da se izreknu zaštitne mere, niti bilo koja druga prekršajna sankcija sem novčane kazne u fiksnom iznosu, piše magazin Biznis i finansije (B&F).
Ukoliko za prekršaj nije propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, protiv učinioca prekršaja se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka mesno nadležnom prekršajnom sudu. U tom slučaju postoji mogućnost da se protiv činioca prekršaja pokrene i vodi prekršajni postupak. Ukoliko prekršajni sud utvrdi postojanje prekršaja i odgovornost učinioca, izreći će i odgovarajuću prekršajnu sankciju.
Da li je kazna najteža prekršajna sankcija?
Zakonom o prekršajima propisuju se kazne koje se mogu izreći učiniocima prekršaja, a koja se kazna može izreći zavisi i ko je subjekt prekršaja. Za prekršaj se mogu propisati kazna zatvora, novčana kazna i rad u javnom interesu.
Za prekršaj pravnog lica može se propisati samo novčana kazna. Za učinjeni prekršaj može se izreći i stroga novčana kazna. Tako se može izreći novčana kazna do 2.000.000 dinara za pravno lice, do 500.000 dinara za preduzetnika i do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice.
Postavlja se pitanje koliko navedeni iznosi novčane kazne pogađaju učinioca prekršaja? Dovoljno je videti koliko ja minimalna zarada u Srbiji, koliko iznosi potrošačka korpa, cenu životnih namirnica, cenu električne energije i druge relevantne pokazatelje.
Kazna ne pogađa na isti način bogate i siromaše, ekonomski jaka i manje finansijski jaka pravna lica. Za određena prekršajno kažnjena lica novčana kazna ne predstavlja veći problem, jer ona imaju novca da je plate.
Zaštitne mere za učinioce prekršaja
Može se reći da svaka sankcija na različite načine pogađa učinioca, tako da neretko zaštitne mere teže pogađaju učinioca prekršaja u odnosu na kazne.
Zakonom o prekršajima predviđa se ukupno trinaest zaštitnih mera. Izricanje određenih mera je obavezno, drugih fakultativno. Ako se izrazi u novcu, određeni iznos koji propisuje izrečena zaštitna mera je veći nego izrečena novčana kazna. To je slučaj ako se, na primer, radi o oduzimanju novca, oduzimanju robe, oduzimanju motornog vozila i drugo.
Postoje i zaštitne mere koje se ogledaju u zabrani obavljanja delatnosti / zabrani poslovanja. Određene razlike postoje u zavisnosti od toga kojem učiniocu prekršaja se izriču. U ovom tekstu ukazaćemo na četiri zaštitne mere, i to: 1) zabrana vršenja određenih delatnosti; 2) zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti; 3) zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove; 4) zabrana učestvovanja u postupcima javnih nabavki.
1. Zabrana vršenja određenih delatnosti
Zabrana vršenja određenih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani učiniocu prekršaja da vrši određenu privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje dozvola nadležnog organa ili koja se upisuje u odgovarajući registar. Ova zabrana se izriče preduzetnicima, ali se može izreći i fizičkim licima. Ova zabrana može da traje tri godine.
2. Zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti
Zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti sastoji se u zabrani proizvodnje određenih proizvoda ili vršenja određenih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga, ili u zabrani vršenja drugih određenih poslova. Ova zabrana takođe može da traje tri godine.
3. Zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove
Zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove sastoji se u zabrani učiniocu prekršaja da vrši poslove koje je vršio u vreme izvršenja prekršaja ili rukovodeću dužnost u privrednom ili finansijskom poslovanju ili određenu vrstu poslova, ili sve ili neke dužnosti vezane za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom. Ova zabrana može da traje tri godine.
4. Zabrana učestvovanja u postupcima javnih nabavki
Zabrana učestvovanja u postupcima javnih nabavki sastoji se u privremenoj zabrani učiniocu prekršaja da učestvuje u postupcima javnih nabavki. Ova zabrana može trajati do dve godine.
Da li pravno lice može da nastavi poslovanje?
Sada se postavlja pitanje, da li učinioca prekršaja više pogađa novčana kazna ili jedna od ovih navedenih zaštitnih mera? To opet zavisi od svakog konkretnog slučaja. Nesporno je da navedene zaštitne mere dugo traju. Kada je reč o pravnom licu, pitanje je da li će ono moći da nastavi dalje poslovanje ukoliko mu se zabrani da obavlja određene poslove? Da li može da nastavi dalje poslovanje u delu na koje se ne odnosi zabrana? Dakle, zabrana se ne sastoji u prestanku postojanja pravnog lica, ali dalje poslovanje pravnog lica zavisi od njegove forme, poslovanja i drugih okolnosti.
Kada je reč o ostalim učiniocima prekršaja, postavlja se pitanje njihovog daljeg radnog angažovanja. S tim u vezi, Zakonom o radu propisuje se da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako mu je izrečena zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere.
Dakle, radni odnos prestaje, ali i dalje važi zabrana tom licu da obavlja delatnost kod drugog poslodavca (ili da bude preduzetnik) za vreme dok traje zabrana. Svakako da učinilac prekršaja može da zasnuje radni odnos ali u nekoj drugoj oblasti – u oblasti na koju se ne odnosi zabrana.
Nejasnoće u propisima
Propisi u Republici Srbiji u pogledu ovih zabrana, kao i njihovih kršenja kada je reč o prekršajima nisu baš najjasniji. Za učinioca prekršaja od važnosti bi bilo da zna koje posledice snosi ako prekrši zabranu? Da li je poslodavac u obavezi da proverava da li je licu koje treba da zaposli izrečena zaštitna mera i koje posledice on snosi ukoliko zaposli takvo lice? Da li zabrana važi samo na teritoriji Republike Srbije ili i u inostranstvu?
Ne treba zaboraviti da se svako prekršajno kažnjeno lice upisuje u prekršajnu evidenciju i da se podaci o njegovom kažnjavanju mogu saznati, ali pod određenim uslovima.
Imajući u vidi da se u prekršajnim propisima nalaze određene manjkavosti, kontradiktornosti, nedorečenosti, znanje pravnika u ovoj oblasti može biti od velikog značaja za prekršajno kažnjena lica kojima su izrečene navedene mere zabrane.
Ne treba zaboraviti da se u Republici Srbiji propisuju krivična dela i privredni prestupi. Takođe se i za ova kaznena dela mogu izreći određene zabrane koje se ogledaju u zabrani obavljanja delatnosti / zabrani poslovanja učiniocima.
- Autor teksta je docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
