Ekonomska šteta usled rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana neće biti kratkotrajna, zaključak je sastanka ministara energetike zemalja članica Evropske unije ali i analize Evropske centralne banke (ECB).
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen rekao je tokom sastanka u utorak da su, od početka rata, cene gasa u EU porasle za oko 70%, a cene nafte za oko 60%. Dodao je da je u mesec dana, koliko traje rat, izdvojeno dodatnih 14 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva.
„Brojevi jasno govore da je, dok kriza na Bliskom istoku ulazi u drugi mesec, jasno da se suočavamo sa veoma opasnom situacijom. Ne treba da imamo iluzije da će posledice ove krize na tržište energenata biti kratkorajne, jer neće“, rekao je Jorgensen.
Ranije u utorak portparolka Bele kuće Kerolajn Livit je rekla da će svetske cene energenata pasti čim rat na Bliskom istoku bude okončan.
Inflacija će ići i preko 6%
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard kritikovala je tvrdnju američkog ministra finansija Skota Besenta da bi ekonomske posledice rata sa Iranom bile kratkotrajne, javio je Blumberg, pozivajući se na izvore.
Ona je tokom video-poziva iza zatvorenih vrata sa guvernerima centralnih banaka, ministrima finansija i ministrima energetike G7, istakla da će se posledice osećati dugo vremena "jer je toliko toga već uništeno", rekli su izvori.
Besent je insistirao da je kriza na tržištu nafte izazvana zatvaranjem Ormuskog moreuza privremena, tvrdeći da je tržište nafte dobro snabdeveno i da bi moreuz između Irana i ostalih zemalja Zaliva trebalo ponovo da se otvori u dogledno vreme.
Lagard je ranije navela da ECB predviđa da će inflacija dostići vrhunac od 6,3%, što je predviđenje zasnovano na akutnim poremećajima u snabdevanju energijom koje će trajati do kraja 2026. godine i značajnom daljem uništavanju infrastrukture.
„Suočavamo se sa pravim šokom - to je verovatno iznad onoga što možemo da zamislimo u ovom trenutku“, rekla je Lagard u intervjuu za "Ekonomist".
Kada je reč o vađenju nafte, rafineriji i distribuciji, ona je upozorila da je "previše već oštećeno i nema načina da se to obnovi za nekoliko meseci".
Razgovor sa Besentom nije njen prvi sukob sa američkim zvaničnikom ove godine, podseća Blumberg. U januaru je napustila govor američkog ministra trgovine Hauarda Lutnika na Svetskom ekonomskom forumu jer je smatrala da je njegova antievropska retorika "previše".
Zemlje G-7 saopštile su da su spremne da preduzmu "sve neophodne mere" kako bi "očuvale stabilnost i bezbednost energetskog tržišta".
Blumberg napominje da neslaganja odražavaju rastuće tenzije između SAD i Evrope usred rasta cena energije i rizika za logistiku. Prema agenciji, inflacija u evrozoni je u martu ubrzala najbržim tempom od 2022. godine.
U saopštenju nakon video-poziva, učesnici G7 su izrazili spremnost da preduzmu sve neophodne mere kako bi održali stabilnost i bezbednost energetskog tržišta, a takođe su naglasili važnost koordinisane akcije za ublažavanje posledica Zalivskog rata i zaštitu globalne ekonomske stabilnosti, napominje agencija.
