Novi EES režim za primenu pravila ulaska i izlaska iz Evropske unije (Entry/Exit System), već je počeo da stvara ozbiljne probleme međunarodnom drumskom transportu u našem regionu, a posledice najviše osećaju prevoznici i kompanije koje posluju na evropskom tržištu.
Izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore (DSW) Aleksander Markus kaže da smanjen broj srpskih vozača koji mogu da uđu u Šengen direktno utiče i na nemačke kompanije, piše Biznis.rs.
Iako je javnost u početku pažnju usmerila na duža čekanja na granicama i dodatne procedure registracije, predstavnici transportnog sektora upozoravaju da je suštinski problem mnogo ozbiljniji – ograničenje boravka u Šengen zoni na maksimalno 90 dana tokom perioda od 180 dana.
Prevoznici upozoravaju da će broj raspoloživih vozača biti smanjen, što će dovesti do problema u organizaciji međunarodnog transporta, kašnjenja isporuka i dodatnog rasta troškova poslovanja. Pritisak bi mogao da osete i izvoznici, posebno kompanije koje robu plasiraju na tržište Evropske unije i zavise od stabilnog drumskog transporta.
Problem ne pogađa samo domaće firme. Na komplikacije upozoravaju i nemačke kompanije koje posluju u Srbiji, a koje su snažno povezane sa logističkim i transportnim tokovima između Srbije i EU-
Prema rečima Markusa, Komora je već pokrenula razgovore sa institucijama Evropske unije i pokušava da pronađe model koji bi omogućio lakše funkcionisanje međunarodnog transporta. Međutim, kako navodi, rešenje nije moguće postići na nacionalnom nivou (što je pokrenula Hrvatska) jer pravila važe za ceo šengenski prostor i zahtevaju saglasnost svih država članica.
U pojedinim zemljama već se razmatraju određeni predlozi za olakšavanje položaja profesionalnih vozača. Markus je podsetio da je Hrvatska izašla sa određenim inicijativama koje bi mogle da ublaže problem za vozače iz Srbije, ali da i dalje ostaje otvoreno pitanje kako bi se takva pravila primenjivala u drugim državama Evropske unije. Upravo zbog toga, predstavnici privrede insistiraju na jedinstvenom evropskom rešenju.
Iz nemačke poslovne zajednice poručuju da su upućena brojna pisma i inicijative prema Evropskoj komisiji, ali da za sada nema naznaka da će primena sistema biti odložena ili suspendovana. Evropske institucije, kako navode, smatraju da je EES deo šire bezbednosne politike i kontrole migracija i da zbog toga nije moguće jednostavno povući već donetu odluku.
„Iako je puna primena sistema počela 10. aprila, brojanje dana boravka za vozače krenulo je praktično „od nule”, odnosno prethodni boravci nisu odmah uračunati u novi elektronski sistem. To bi, makar kratkoročno, moglo da pruži dodatno vreme transportnim kompanijama da se prilagode novim pravilima“, naveo je Markus.
Nemačke kompanije i dalje ističu geografsku poziciju Srbije, dostupnost i kvalitet radne snage, kao i konkurentne operativne troškove kao ključne prednosti zemlje. Više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom trenutno posluje u Srbiji i zapošljava oko 80.000 ljudi, dok je bilateralna trgovina robom u 2025. godini premašila 10 milijardi evra. Uz rast od 7,4 odsto u 2025. godini, trgovinska razmena između Srbije i Nemačke rasla je tri puta brže od ukupne nemačke spoljne trgovine sa svetom (2,5 procenata).
Zbog toga se očekuje da će tema EES sistema i pravila boravka postati jedno od važnijih pitanja u odnosima privrede Srbije i Evropske unije tokom narednih meseci.
