Poređenje cena iz hrvatskog Lidla i crnogorskih supermarketa pokazalo je velike razlike, ali ne daje punu sliku onoga što bi građani mogli plaćati kada diskonter otvori prve prodavnice, piše Investitor.me.
Lidl koristi globalnu nabavku i privatne robne marke, ali krajnje cene određuje lokalno — zavisno od transporta i PDV-a do marži, plata i konkurencije.
Dolazak Lidla u Crnu Goru godinama se čeka kao mogući preokret na domaćem tržištu maloprodaje. Zato je nedavni prilog RTCG-a, u kojem su upoređene cene osnovnih namirnica u hrvatskom Lidlu i crnogorskim marketima, otvorio važno pitanje: da li će građani Crne Gore plaćati iste cene kao kupci u Hrvatskoj? Ili će se možda preokrenuti sadašnja situacija i Hrvati uz granicu kupovati u Crnoj Gori?
Odgovor je: ne nužno. Lidl jeste diskonter i njegov ulazak bi verovatno oborio deo cena na crnogorskom tržištu, posebno sa svojim privatnim robnim markama. Ali nije realno očekivati da će cenovnik u Podgorici, Nikšiću ili Baru biti kopija onoga iz Dubrovnika, Splita ili Zagreba.
Razlog je jednostavan: Lidl cene ne formira po principu “jedna cena za sve zemlje”, već po modelu koji kombinuje centralizovanu nabavku, lokalne troškove, poreze, logistiku, konkurenciju i kupovnu moć stanovništva.
Dobitna formula: Niska cena, ali ne ista cena
Lidl je uspeh izgradio na modelu niskih operativnih troškova. Njegove prodavnice imaju ograničeniji asortiman od klasičnih supermarketa, snažan udeo svojih robnih marki i jednostavnije poslovanje. Analize tog poslovnog modela navode da kompanija često radi sa oko 2.000 artikala, pri čemu su privatne marke ključni deo ponude, jer daju veću kontrolu nad kvalitetom, nabavkom i cenom.
To znači da Lidl u Crnu Goru ne dolazi kao običan supermarket koji samo preprodaje robu domaćih uvoznika. Njegova snaga je u tome što veliki deo robe nabavlja preko šire evropske mreže, pregovara u velikim količinama i zatim robu distribuira kroz sopstveni sistem.
Ali finalna cena na polici nije samo nabavna cena plus profit. Na nju se dodaju transport, skladištenje, carinske procedure, PDV, troškovi rada, zakup ili amortizacija objekata, energenti, komunalni troškovi i lokalna konkurencija. Upravo zato isti proizvod u Lidlu ne mora imati istu cenu u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Njemačkoj ili budućoj crnogorskoj prodavnici.
Šta je geografsko formiranje cena
Ono što Lidl radi nije neobično. U trgovini se to zove geografsko formiranje cena – cena se prilagođava zemlji, regionu ili čak zoni prodaje. Na takvu cenu utiču troškovi transporta, lokalna tražnja, porezi, konkurencija i spremnost kupaca da plate određenu cenu.
To je suština odgovora na pitanje da li će Lidl u Crnoj Gori imati hrvatske cene: može ih imati za pojedine akcijske proizvode, ali ne kao pravilo za čitav asortiman.
Lidl može odlučiti da prilikom otvaranja bude agresivan i određene proizvode ponudi po cenama bliskim hrvatskim, čak i uz manju maržu. To bi bio marketinški potez i poruka domaćim kupcima. Ali dugoročno, cene će morati pokrivati realne lokalne troškove.
Zašto je Hrvatska drugačije tržište
Hrvatska je za Lidl mnogo zrelije i veće tržište. Ima razvijenu mrežu prodavnica, već uspostavljenu logistiku, jaču konkurenciju među maloprodajnim lancima i direktan pristup jedinstvenom tržištu EU.
Crna Gora je, s druge strane, malo tržište sa oko 620 hiljada stanovnika, velikom zavisnošću od uvoza i dodatnim troškovima distribucije. Manje tržište znači manji obim prodaje po artiklu. Manji obim znači veći fiksni trošak po jedinici proizvoda.
To ne znači da Lidl ne može biti jeftiniji od domaćih trgovaca. Naprotiv, upravo zbog sopstvenih robnih marki i direktne nabavke može biti konkurentniji. Ali to znači da hrvatska cena nije automatski crnogorska cena.
Porezi: Niži PDV u Crnoj Gori ne znači automatski niže cene
Na prvi pogled, Crna Gora ima prednost jer je standardna stopa PDV-a 21%, dok je u Hrvatskoj standardna stopa 25%. Crna Gora je od 2025. uvela i novu sniženu stopu od 15%, uz postojeću stopu od 7% za osnovne kategorije.
Hrvatska, međutim, pored standardne stope od 25% ima snižene stope od 13 i 5%, a deo prehrambenih proizvoda može biti obuhvaćen nižim stopama.
Zato je pogrešno zaključiti da će Lidl u Crnoj Gori automatski biti jeftiniji samo zato što je standardni PDV niži. Kod prehrambenih proizvoda je važnije kojoj tačno poreskoj kategoriji proizvod pripada, da li se uvozi, odakle se uvozi i koliki su troškovi distribucije.
Domaće tržište hrane već ima visoke cene
Crna Gora ulazi u ovu priču sa već visokim cenama hrane. Radio Slobodna Evropa je početkom 2024. objavio da su cene namirnica u prethodne tri godine porasle 43%, uz rast zarada velikih trgovačkih lanaca. U istom tekstu se navodi da se cene u Crnoj Gori slobodno formiraju, dok se sličnost cena kod više lanaca često tumači kao znak slabe konkurencije.
To je važan kontekst: Lidl ne dolazi na tržište gde su cene već jako pritisnute konkurencijom, već na tržište na kojem postoji prostor za jači diskontni model. Zbog toga bi njegov efekat mogao biti veći nego što bi se videlo samo kroz poređenje sa Hrvatskom. Ključni efekat možda neće biti u tome da Lidl donese identične hrvatske cene, već u tome da natera postojeće lance da spuste deo marži i agresivnije konkurišu.
Koliko bi cene mogle odstupati od hrvatskih
Zvaničnih cena za Lidl Crna Gora još nema, pa svaka procena mora biti oprezna. Ipak, na osnovu modela poslovanja diskontera i lokalnih troškova, realan scenario izgleda ovako:
Ovo nije prognoza Lidla, već tržišna procena. Najmanja razlika može se očekivati kod proizvoda koji dolaze iz centralizovane nabavke, posebno privatnih robnih marki. Veća razlika moguća je kod svežeg mesa, mleka, voća i povrća, gde su lokalna nabavka, rok trajanja, transport i carinsko-poreski tretman mnogo važniji.
Kod pojedinih artikala Lidl u Crnoj Gori može čak biti vrlo blizu hrvatskim cenama, naročito ako ih koristi kao “mamac” za kupce na otvaranju. Ali prosečna korpa verovatno neće biti identična hrvatskoj.
Šta usporava dolazak Lidla
Lidl je crnogorsku firmu registrovao još u martu 2021, ali do proljeća 2025. još nije počeo gradnju prodavnice, između ostalog zbog lokalnih administrativnih pitanja. Isti izvor navodi da je kompanija dobila odobrenja za planirane objekte u Zeti i da razmatra logistički centar i prodavnicu u toj opštini koja se graniči sa Podgoricom, uz zemljište kupljeno u više crnogorskih gradova.
To je važno i za cene. Lidl ne može imati najefikasniji model dok ne izgradi stabilnu mrežu prodavnica i logistički centar. Jedna ili dve prodavnice ne daju isti efekat kao deset ili dvadeset objekata povezanih centralnim skladištem. Drugim rečima: što mreža bude veća, veće su šanse za niže cene.
