Preduzetnici u Srbiji već godinama zahtevaju promenu poreskih pravila koja bi rasteretila hiljade malih biznisa širom zemlje. Njihov predlog – da se granica za paušalno oporezivanje podigne sa sadašnjih šest na osam miliona dinara, a prag za ulazak u sistem PDV-a sa osam na 12 miliona dinara, sada sed razmatra i u Vladi, uz jedno veliko ograničenje.
Iza jedne od inicijativa za pomeranje poreskih limita stoji Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, zvanično je uputilo zahtev Ministarstvu finansija. Predsednik udruženja Darko Majstorović ističe da ovo nije nova inicijativa.
„Ovo nije nova ideja koju iznosimo zato što je sada aktuelna, tražimo je već tri godine“, rekao je Majstorović nedavno za Biznis.rs. Dodaje da bi, kada bi se postojeći limit usklađivao sa inflacijom i rastom potrošačkih cena, danas bio veći od 10 miliona dinara.
Iz udruženja poručuju da zahtev za povećanje limita na osam miliona dinara nije neka nova privilegija, već pokušaj da se poreski prag prilagodi današnjim ekonomskim uslovima. Majstorović objašnjava da rast prihoda ne znači nužno i veći profit.
„Inflacija povećava cene usluga i proizvoda, pa preduzetnik može da pređe granicu od šest miliona dinara samo zbog nominalnog rasta prihoda, iako mu se poslovanje u realnosti nije znatno povećalo“, navodi on.
Upravo zbog toga preduzetnik može da bude izbačen iz paušalnog sistema samo zato što su cene u međuvremenu porasle. Od 2013. godine, kada je limit poslednji put utvrđen, potrošačke cene su, prema zvaničnim podacima, porasle za oko 70 odsto. Realna vrednost praga je značajno smanjena, a opstanak u sistemu sve teži.
Vlada razmatra osam miliona, ali…
Prema dosadašnjim najavama iz Vlade, povećanje limita za paušalno oporezivanje na osam miliona dinara razmatra se u okviru budućih izmena poreskih propisa. Primena tog rešenja, međutim, prema tim najavama bila bi povezana sa pristupanjem Srbije Evropskoj uniji.
Po važećim pravilima, preduzetnik koji u toku kalendarske godine ostvari prihod veći od šest miliona dinara gubi pravo na paušalno oporezivanje. Tada prelazi u složeniji poreski režim, koji sa sobom nosi veće administrativne obaveze i potencijalno veće troškove. Paušalni sistem godinama predstavlja važan model za male biznise, frilensere, mlade koji pokreću prvi posao i preduzetnike koji tek razvijaju poslovanje.
U udruženju smatraju da bi poreske limite trebalo redovno prilagođavati ekonomskim promenama, umesto da se čeka velika reforma ili članstvo u EU.
„Usklađivanje limita sa inflacijom nije pitanje evropskih integracija, to je pitanje osnovne pravičnosti prema malim privrednicima i može se rešiti odmah“, ističe Majstorović.
Stručnjaci: Zahtev je opravdan
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da zahtev paušalaca ima osnovu, posebno imajući u vidu da limit nije menjan više od decenije.
„S obzirom na to da limit za paušalno oporezivanje nije menjan od 2013. godine, njihov zahtev je opravdan, naročito imajući u vidu visinu inflacije“, kaže Savić. On smatra da postoji prostor za povećanje limita i da paušalci ne bi trebalo da budu izuzetak kada se drugim kategorijama privrede i građana menjaju određeni finansijski pragovi.
Slične zahteve podržava i NALED. U njihovoj Sivoj knjizi analitičari ukazuju na nelogičnosti u sistemu: prag za paušal vezan je za kalendarsku godinu, dok se prag za PDV (osam miliona dinara) računa za poslednjih 12 meseci. To može dovesti do situacije u kojoj preduzetnik uđe u PDV sistem iako u tekućoj godini još nije prešao šest miliona dinara. Nakon prelaska PDV praga automatski gubi pravo na paušal i mora da vodi poslovne knjige, što povlači dodatne troškove.
Dodatni problem predstavlja i ograničenje u sistemu ePorezi, koji dozvoljava promenu načina oporezivanja samo do 15. decembra za narednu godinu, i to isključivo elektronski. Preduzetnik koji tokom godine izgubi pravo na paušal ne može iste godine preći na isplatu lične zarade, već mora da čeka narednu. Iako Ministarstvo finansija u mišljenju iz 2020. godine zauzima takav stav, on nije zasnovan na izmenama zakona – ni Zakon o porezu na dohodak građana ni drugi propisi ne zabranjuju takav prelazak u toku godine.
Kako se računa limit od šest miliona?
Jedno od čestih pitanja preduzetnika jeste da li se promet računa po izdatim fakturama ili po naplati. Poreska uprava je jasna: ukupan promet čine prihodi ostvareni u poreskom periodu (kada je izvršen promet dobara i/ili usluga), dokumentovani izdatim računom i evidentirani u knjizi o ostvarenom prometu – nezavisno od toga da li je i kada realizovana naplata.
Kontrola se sprovodi na osnovu podataka iz službenih evidencija, poslovnih knjiga, dokumentacije poreskog obveznika i saradnje sa drugim državnim organima. Pitanje povećanja limita, kako ističu u Poreskoj upravi, u nadležnosti je Ministarstva finansija.
Rešenje iz okruženja
Slična praksa postoji u Hrvatskoj i Crnoj Gori, i po njima preduzetnici predlažu dve opcije za olakšavanje prelaska sa paušala na isplatu lične zarade: ili da Ministarstvo finansija izda obavezujuće mišljenje o primeni člana 33a Zakona o porezu na dohodak građana, ili da se taj član dopuni tako da se izričito propiše način prelaska. Uz to, neophodno je prilagoditi aplikaciju ePorezi.
