Srpska ekonomija nastavlja sa usporenim rastom i nakon 2% u 2025,. godini ove će imati rast od 2,8% a tek sledeće će se vratiti na 3,9% (iz 2024.), i to ukoliko domaća tražnja poraste zbog velikih javnih investicija povezanih sa specijalizovanom izložbom EXPO i rastućih plata i penzija, prognozira Evropska komisija u svom Prolećnom izveštaju o rastu.
U danas objavljenim Prolećnim ekonomskim prognozama, Evropska komisija predviđa da će fiskalni deficit Srbije privremeno porasti iznad željenih 3% (na 3,2% u 2026.) jer je Vlada smanjila akcize na gorivo kao odgovor porast cena nafte zbog rata na Bliskom istoku, kao i da će javni dug blago porasti na 45% bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Komisija je navela da je ekonomski rast Srbije u 2025. usporio na 2% sa 3,9% u 2024. zbog usporavanja rasta investicija i manje privatne potrošnje, usled stalne političke nestabilnosti i negativnog doprinosa neto izvoza. Što se tiče direktnih stranih investicija one su u neto iznosu prepolovljene u odnosu na 2024.
Ova procena EK je nešto veća nego ona koju je nedavno iznela Svetska banka (2,7%) U analizi EK kratkoročni indikatori ukazuju na neujednačen početak 2026 – indikator ekonomskog raspoloženja u prvom kvartalu pokazao trend poboljšanja (iako je još ispod dugotrajnog proseka) ali je industrijska proizvodnja u padu u većini podsektora i vuče je samo auto-industrija.
Iostovremeno, javne investicije koje su podbacile u 2025, ove godine dobijaju zamah zbog završetka priprema za izložbu EXPO 2027 u Beogradu i s njime vezanog investicionog programa "Skok u budućnost - Srbija 2027".
Analitičari Evropske komisije vide izglede za rast ekonomije pozitivno, ali upozoravaju na rizike koji potencijalno mogu da ugroze srednjeročni rast: kontinuiranu domaću političku nestabilnost i pad direktnih stranih investicija, ali i nastavak brzog rasta plata kloji dodatno smanjuje konkurentsku prednost privrede.
Na Zapadnom Balkanu veći rast od Srbije ove godine će imati Albanija – 3,3% i Severna Makedonija – 3,2%, Crna Gora će imati rast jednak onom u Srbiji (2,8%), a Bosna i Hercegovina slabašnih 1,8%.
Za celu EU se u 2026. prognozira slabija ekonomska aktivnost jer sukob na Bliskom istoku pokreće novi energetski šok koji ponovo rasplamsava inflaciju i potresa ekonomsko raspoloženje.
BDP Unije će ove godine usporiti na 1,1% (1,5% u 2025.), što je za 0,3 procentna poena manje nego u Jesenjim prognozama. Za sledeću godinu Uniji Komisija prognozira rast od 1,4%.
