U Evropskoj uniji danas su stupila na snagu nova pravila o ambalaži koja tačno propisuju koji materijali za izradu mogu da se koriste, koju količinu ambalaže mogu da koriste kompanije i koje informacije moraju da budu na njoj.
Uredbom o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) trebalo bi da uspostavi usklađen okvir za ambalažu i ambalažni otpad na jedinstvenom tržištu i predstavlja veliki korak ka smanjenju ambalažnog otpada i snižavanju troškova usklađivanja za industriju ambalaže, navodi se u objavi na sajtu Evropske komisije.
Jedna od najznačajnijih promena koja odmah stupa na snagu je ograničenje per- i polifluoroalkalnih supstanci, poznatih kao PFAS ili "večne hemikalije", u ambalaži koja dolazi u kontakt s hranom.
Ambalaža koja sadrži PFAS iznad strogih ograničenja više ne može da se stavlja na tržište EU.
PFAS se često koristi u ambalaži za hranu kao što su posude za dostavu hrane, omotnice za brzu hranu, vrećice za kokice za mikrotalasnu rernu, pekarski papir i kutije za picu, kako bi se odbila voda ili masnoća.
Navodi se da će ograničavanjem upotrebe PFAS-a u ambalaži koja dolazi u kontakt s hranom, nova pravila da pomognu u zaštiti ljudskog zdravlja, a istovremeno će smanjiti ispuštanje ovih štetnih sastojaka u životnu sredinu.
Cilj novih pravila je i poboljšanje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta, jer će se od 2028. godine usklađeni sistem označavanja ambalaže primjenjivati širom EU kako bi se olakšalo sortiranje otpada, čime će se povećati efikasnost u tokovima recikliranja i kompostiranja otpada, a industrija ambalaže će tokom godina da uštedi nekoliko milijardi evra.
Osim toga, mere koje podstiču cirkularnu ekonomiju, uključujući obaveznu upotrebu recikliranog plastičnog otpada u novoj plastičnoj ambalaži i zahtev da sva ambalaža može da se reciklira, počeće da se primenjuju 2030. godine.
Očekuje se da će široki set mera značajno da smanji emisije staklenih gasova, potrošnju vode i troškove zaštite životne sredine u sektoru ambalaže, a istovremeno će da uštedi preduzećima značajne troškove usklađivanja u srednjoročnom periodu.
Evropska komesarka za životnu sredinu, otpornost na vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju Jesika Rosval opisala je uredbu kao "investiciju u budućnost Evrope", rekavši da će smanjiti otpad, povećati recikliranje, učiniti ambalažu koja dolazi u kontakt s hranom sigurnijom ograničavanjem supstanci poput PFAS-a i smanjiti zavisnost o primarnim sirovinama.
Promene će se uvoditi u fazama, a ne odjednom, a od 2028. godine očekuje se da će se u celoj EU primenjivati usklađeni sistem označavanja ambalaže, što će potrošačima olakšati određivanje kako bi različiti materijali trebalo da se sortiraju za recikliranje ili kompostiranje.
Većina novih obaveza počeće da važi 2030. godine, a EU je procenila da bi bez preduzimanja mera, otpad od ambalaže mogao da se poveća za 19 odsto do 2030. godine, dok bi otpad od plastične ambalaže mogao da se poveća za čak 46 odsto.
