Rumunski lej oslabio je danas prema evru na novi istorijski minimum, nakon višemesečne političke krize i višestrukih neuspeha u formiranju vlade.
Vrednost evra je prema zvaničnom kursu dostigla 5,3527 leja, dok je na međubankarskom tržištu evro nakratko stigao do 5,3528 leja, prenosi agencija Agerpres.
Predsednik Rumunije Nikušor Dan imenovao je diplomatu Luku Nikuleskua za novog mandatara za sastav vlade, u pokušaju da prekine petomesečnu političku krizu koja direktno ugrožava finansijsku stabilnost zemlje i njen investicioni rejting.
Mandatar Nikulesku sada ima rok od 10 dana da predloži sastav kabineta i zatraži podršku parlamenta, prenosi Rojters. Ovo je četvrti pokušaj predsednika da imenuje premijera u poslednjih pet meseci, nakon što je u maju pala proevropska koaliciona vlada koju je vodio Ilije Boložan.
Vodeće rejting agencije zadržale su Rumuniju na najnižem nivou investicionog rejtinga sa negativnim izgledima, uz upozorenje da zemlja mora do kraja godine da usvoji budžet za 2027. godinu i smanji budžetski deficit.
Predsednik Nikušor Dan je naglasio da nova vlada mora da garantuje finansijsku disciplinu, ispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza i nastavak proevropskog kursa Rumunije.
EU ili ne-EU za Rumune nije pitanje
Političkoj krizi je prethodila ekonomska, tj. kriza javnih finansija. Rumunija je imala deficit veći od 9% BDP-a u 2024. godini, a ove godine se očekuje 6,2%. Bolojanova vlada je zato podizala poreze, rezala davanja i zamrzavala plate i penzije, što je, naravno, bilo nepopularno.
Zemlja je krajem 2025. ušla u tehničku recesiju, a inflacija je od avgusta 2025. iznad 9%. Kritičari su smatrali da reforme nisu dovoljno strukturne. Pristalice reformi tvrde da je glasanje bilo odbrana interesa i lokalnih mreža uticaja. Bolojan je predlog nazvao „ciničnim i veštačkim“ i podsetio da je PSD sam odlučivao o mnogim merama.
U ovom slučaju i dalje je popularan: ankete su ga pokazivale kao najpopularnijeg političara u koaliciji.
Analitičari aktuelnu krizu ocenjuju kao turbulenciju bez promene kursa, jer geopolitička orijentacija za sada ostaje „prozapadna“.
Daleko od Srbije
Za razliku do susedne Srbije, koaj takođe zbog višemesečne društvene krize ide u parlamentarne izbore, "obični" građani još ne trpe posledice. Rumunija ima znatno veći ekonomski učinak po stanovniku od Srbije kada se uzme u obzir kupovna moć.
Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda iz Svetskog ekonomskog pregleda (World Economic Outlook), BDP po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moći (PPP) iznosi u Rumuniji oko 50.700 međunarodnih dolara u 2026. godini, a u Srbiji oko 34.800, što znači da je rumunski pokazatelj veći za oko 46%.
Rumunija je na 49. mestu od 192 zemlje, a Srbija na 70. Fond očekuje da će Rumunija do 2030. dostići 81,1 odsto proseka EU, sa 74,6 odsto u 2025, dok je Srbija i dalje van Unije i bez pristupa njenim fondovima.
Razlika u platama je, međutim, mnogo manja nego u BDP-u. Prosečna neto zarada u Rumuniji iznosila je u aprilu 5.843 leja, odnosno oko 1.115 evra, prema podacima rumunskog Nacionalnog instituta za statistiku, dok je u Srbiji u junu iznosila 120.401 dinar, odnosno oko 1.025 evra, prema Republičkom zavodu za statistiku, što je približno 9%.
Medijalna neto zarada u Srbiji bila je 94.281 dinar, oko 805 evra, dok je u Rumuniji ona nezvanično (sluđbena statistika medijanu ne objavljmuje mesečno).
Kod minimalne zarade Srbija je čak malo ispred svog EU suseda. Od 1. januara 2026. iznosi 64.554 dinara neto, oko 551 evro, dok je u Rumuniji od 1. jula neto minimalac 2.699 leja, oko 530 evra, odnosno 4.325 leja bruto (oko 825 evra).
