Australijski Senat otvorio je raspravu o hitnoj promeni pristupa regulaciji duvanskih i nikotinskih proizvoda nakon snažnog rasta ilegalnog tržišta. „Pro-nikotin“ opcija se zalaže za manje akcize, protivnici za veću primenu postojećih propisa.
Senatski odbor za pravna i ustavna pitanja Australije preporučio je da se zaustave nova povećanja akciza i da se razmotri smanjenje postojećeg opterećenja, uz istovremeno jačanje graničnih kontrola, nadzora prodaje i borbe protiv organizovanog kriminala. Odbor je takođe razmatrao poseban regulatorni okvir za vejpove i druge bezdimne proizvode.
Prema eksperimentalnoj proceni Australijskog zavoda za statistiku (ABS), ilegalni izvori činili su 80% ukupne potrošnje nikotina u 2025. godini, u poređenju sa 12% 2017. godine. Ovaj podatak obuhvata ilegalne cigarete, vejpove i druge nikotinske proizvode i ne treba ga direktno tumačiti kao tvrdnju da je 80% svih cigareta bilo ilegalno. Za uži obuhvat tržišta ilegalnog duvana, poverenik za ilegalni duvan i elektronske cigarete procenio je udeo na približno 50–60% tokom fiskalne 2024/25. godine.
ABS istovremeno procenjuje da je ukupna količina potrošenog nikotina porasla za gotovo 40% između 2017. i 2025. godine, dok je potrošnja legalnog duvana pala na manje od trećine nivoa iz 2017. godine. Zavod, međutim, naglašava da se iz tih podataka ne može utvrditi da li je porast posledica većeg broja korisnika (stanovništvo je u istom periodu povećalo 14%) ili veće potrošnje postojećih korisnika.
Zašto cveta ilegalno tržište?
Legalni duvanski proizvodi u Australiji postali su među najskupljima na svetu. ABS navodi da su njihove cene od decembra 2016. gotovo utrostručene, dok su procenjene cene ilegalnih proizvoda ostale relativno stabilne. U materijalima dostavljenim Senatskom odboru navodi se da legalna paklica od 20 cigareta u pojedinim kanalima košta oko 40-45 australijskih dolara (oko 28€), dok se ilegalni proizvodi prodaju za približno 10-20 dolara (6-12€).
Veliki cenovni jaz povećao je podsticaj za kupovinu van legalnih kanala. ABS-ova procena pokazuje da je ukupna potrošnja nikotina rasla uprkos padu legalne potrošnje, dok je potrošnja legalnih proizvoda prelazila na jeftinije ilegalne izvore. Budući da su ABS-ove procene eksperimentalne i zasnovane, između ostalog, na analizi otpadnih voda, rezultate treba posmatrati kao procenu trenda, a ne kao precizno brojanje svake prodate paklice.
Prihodi od duvanskih akciza snažno su pali, a budžetske projekcije su dodatno revidirane naniže. Prema proceni poverenika, izbegnute akcize i carine u fiskalnoj 2024/25. iznosile su između 7,7 i 11,8 milijardi australijskih dolara. Gornja vrednost predstavlja najviši scenario, a ne precizno utvrđen iznos gubitka.
Duvanska mafija
Problem nije samo fiskalan. Australijske vlasti i mediji povezuju ilegalnu trgovinu duvanom sa paljenjem prodavnica, zastrašivanjem vlasnika, sukobima kriminalnih grupa i drugim oblicima nasilja. U parlamentarnim materijalima pominje se približno 300 incidenata, ali njihov broj zavisi od definicije i perioda koji se obuhvataju.
Senatski materijali i svedočenja ukazuju da samo povećavanje kazni neće biti dovoljno ako se ne pojačaju kontrola granice, nadzor uvoza i skladištenja, licenciranje prodavaca i koordinacija federalnih i pokrajinskih organa.
Manje akcize ne znače i manje zloupotrebe
Zagovornici smanjenja akciza tvrde da je australijska poreska politika stvorila toliko veliki cenovni jaz da je deo potražnje predat kriminalnim mrežama. Oni podržavaju zamrzavanje akciza, veliko smanjenje postojećeg poreza i regulisano tržište bezdimnih alternativa, uz snažniju represiju prema ilegalnoj trgovini. Opoziciona Koalicija je predložila smanjenje akcize do 80%, legalizaciju i oporezivanje vejpova i nikotinskih kesica i dodatna ulaganja u sprovođenje zakona.
Zagovornici zadržavanja visokih akciza odgovaraju da bi takav potez legalne cigarete učinio pristupačnijim, povećao potrošnju i oslabio podsticaj za prestanak pušenja, dok ne bi nužno uklonio kriminalne lance. Oni smatraju da Australija treba da zadrži akcizu kao instrument smanjenja potražnje, a da ilegalno tržište napadne merama na strani ponude.
Zdravstvene organizacije, uključujući Cancer Council Australia, Quit i Australian Council on Smoking and Health, protive se velikom smanjenju akciza. One priznaju da je ilegalno tržište ozbiljan problem, ali tvrde da je rešenje prvenstveno u sprovođenju zakona, a ne u pojeftinjenju legalnih cigareta.
Njihovi argumenti su:
- Visoke akcize dokazano smanjuju potrošnju, naročito među mladima i osobama sa nižim prihodima.
- Jeftinije legalne cigarete mogle bi povećati potrošnju i broj novih korisnika.
- Nema dovoljno nezavisnog modeliranja koje bi pokazalo da bi određeni nivo smanjenja akcize uklonio ilegalno tržište.
- Kriminalne mreže bi mogle zadržati veoma niske cene i nakon smanjenja akcize.
- Niže akcize bi povećale profit legalne duvanske industrije, ali ne bi nužno zaustavile krijumčarenje.
- Prioritet treba da budu carinska kontrola, policijske istrage, licenciranje prodavaca, zatvaranje objekata koji prodaju ilegalni duvan i programi odvikavanja.
Cancer Council Australia i Quit posebno upozoravaju da bi istovremeno smanjenje akciza i liberalizacija komercijalne prodaje vejpova mogla povećati dostupnost nikotina i poništiti deo javnozdravstvenog napretka.
