U svetu visokih finansija, najglasnije promene često se dešavaju u tišini. Dok se medijska pažnja usredsređuje na trgovinske ratove i diplomatske sukobe, u pozadini se odvija jedna od najznačajnijih finansijskih tranzicija današnjice. Kina, dugogodišnji kamen temeljac američke dužničke moći, postepeno ali neumoljivo menja svoju strategiju. Ona ne pravi nagle pokrete koji bi izazvali paniku, već sprovodi promišljen, strateški zaokret čiji se talasi mogu osetiti širom globusa, piše za BizSrbija medijski konsultant Vladimir Matevski.
Ogromna gomila američkog državnog duga koja se nekada nalazila u kineskom vlasništvu - vrhunac od preko 1,2 hiljada milijardi dolara - znatno je smanjena. Do prošlog meseca, taj portfelj se istopio na oko 730 milijardi dolara. Ova brojka nije samo statistika; ona je simptom dublje promene. Prodaja gotovo pola biliona dolara u obveznicama nije slučajna rasprodaja. To je promišljen odliv poverenja, signal da se "sigurna luka" američkih trezora više ne doživljava tako sigurnom.
Razlozi za ovo povlačenje su višestruki i duboko ukorenjeni. Geopolitičke napetosti, posebno posle zamrzavanja ruskih rezervi, delovale su kao jasno upozorenje za Peking. Držati ogromne količine imovine u nadležnosti potencijalnog protivnika postalo je strateški neodrživo. Istovremeno, pritisak visoke inflacije i ogromnog javnog duga u SAD-u podrivao je dugoročnu privlačnost dolara kao rezervne valute. Kina, u suštini, štiti svoju budućnost od erozije vrednosti i geopolitičkog šanta.
Ali priča nije samo u tome od čega se Kina odriče, već i u onome čemu teži. Dok se dolar prodaje, zlato se žurno akumulira. Kineska centralna banka je postala uporni kupac na svetskom tržištu zlata, kontinuirano povećavajući svoje zalihe. Ovaj povratak drevnoj imovini nije nostalgija; to je težnja za suverenošću. Zlato, za razliku od digitalnog zapisa na američkom trezoru, predstavlja fizičku, opipljivu imovinu koju je nemoguće zamrznuti ili poništiti. Ono predstavlja krajnji oblik finansijske autonomije i kamen temeljac na kome Kina gradi alternativni finansijski poredak.
Implikacije ovog pomaka su dalekosežne. Za SAD, odliv poverilaca poput Kine može vremenom dovesti do porasta kamatnih stopa, otežavajući zaduživanje i usporavajući ekonomski rast. Za ostatak sveta, to je snažan signal da se era apsolutne dominacije dolara polako zaključava. Kina ne samo da gradi svoj "zlatni kišobran" već aktivno podstiče dedolarizaciju u međunarodnoj trgovini, promovišući svoj juan i stvarajući paralelne finansijske tokove.
Ovaj trend nije izolovan. Centralne banke širom sveta, posebno one iz zemalja koje teže ka većoj finansijskoj nezavisnosti, takode akumuliraju zlato u rekordnim količinama. Međutim, kineski obim i uticaj čine njen pokret posebno značajnim. Svaka službena objava Narodne banke Kine o povećanju zlatnih rezervi tumači se kao snažan signal nepoverenja u status quo globalnog monetarnog sistema i težnje za izgradnjom alternativnog finansijskog poretka.
Dublji smisao ove akumulacije je trostruki. Prvo, reč je o klasičnoj zaštiti nacionalnog bogatstva od inflacije i ekonomske nestabilnosti. Drugo, i daleko značajnije, zlato služi kao oslonac za jedan od strateških ciljeva Pekinga: internacionalizaciju juana. Da bi kineska valuta postala globalna rezervna valuta, mora izgraditi nepokolebljivo poverenje, a ništa ne inspiriše veće poverenje od ogromnih zaliha fizičkog zlata. Konačno, u širem smislu, ovaj potez predstavlja jasnu poruku o nastojanju da se svet pomeri ka multipolarnijem uređenju, gde ekonomska moć neće biti koncentrisana oko jedne valute ili jednog bloka. Kupovina zlata nije samo finansijska odluka za Kinu; to je instrument visoke politike i najkonkretniji pokazatelj njenih ambicija da oblikuje novi globalni finansijski poredak.
Ovo nije finansijska apokalipsa, već promena sezona. Kina ne pali mostove, već ih postepeno razmontira, gradeći nove puteve koji vode ka njenom sopstvenom centru moći. Njeno tiho povlačenje iz dolara i žurba ka zlatu priča priču o svetu koji postaje multipolaran, nestabilniji i u kome se ekonomska sigurnost sve više meri u uncama, a ne u dolarima.
